У другој години корона кризе потенцијално добра вест и за српску економију стигла је из Хрватске. Наиме, дознаке које хрватски држављани широм света шаљу формалним и неформалним каналима породици и пријатељима у земљи остале су стабилне прошле године, а у првој половини 2021. су и порасле, показују подаци Хрватске народне банке.
Готовинска средства која су хрватски гастарбајтери послали својим породицама, надмашила су ове године приходе које је Хрватска у истом периоду остварила од долазака страних туриста. У прва два тромесечја 2021. дознаке радника у иностранству износиле су укупно 1,745 милијарди евра, док је у исто време приход који је држава остварила од страних туриста био 1,494 милијарде евра.
Пад у региону, Србија стагнира
Иако су прошле године дознаке гастарбајтера за првих девет месеци пале за готово 500 милиона евра, после вести из Хрватске чини се да би се тај тренд могао ове 2021. преокренути. Иначе, дознаке гастарбајтера у Србији чине до 15 одсто БДП-а, што је знатно више од директних страних инвестиција.
Економиста др Мирослав Здравковић, уредник портала „Макроекономија“, каже да је у 2020. години дошло до пада дознака дијаспоре готово у свим земљама, зато што су због короне били одсечени готово сви токови људи, па самим тим и капитала.
Кад је реч о дознакама „гастарбајтера“ које „пуне буџете“ земаља порекла, на првом месту у свету је Индија, на другом Кина, Србија је на 32. месту, а Хрватска на 39. месту светске ранг-листе. Остале земље региона су далеко испод на овој листи, а за већину њих, иако су имале огроман одлив становништва у Европу, дознаке су заправо смањене од 2008. године до данас, док наше стагнирају на нивоу на коме су, а то је око 3,5 милијарди евра годишње.
„Код нас су дознаке повећане, али јако мало, неких 15-16 одсто за 11 или 12 година, а то није никакав раст. Интересантно је да су у том периоду дознаке у Авганистану повећане десет пута“, каже Здравковић.
Хрватски туризам — прва два тромесечја нула, од трећег бум
Кад је реч о Хрватској, приход од туризма је од 14 до 15 милијарди евра 2019. пао на пет или шест милијарди 2020,али је то и даље два или три пута више од нивоа дознака који износи од милијарду и по до две милијарде евра годишње, додаје Здравковић.
Коментаришући податак да је у прва два тромесечја ове године приход од дознака премашио приход од туризма, Здравковић истиче да готово да „нема туризма у прва два тромесечја“ у Хрватској, док је у трећем обично око 11 или 12 милијарди евра.
Мање гастарбајтера — мање дознака
Он додаје да је прилив од дознака свуда у свету био мањи у 2020. него што је био у 2019. години и да ће такав тренд бити и ове године, осим у државама попут Авганистана и Сирије, јер су одсечени токови људи, а самим тим и новца.
Подсећа на недавно саопштење Евростата да је смањен број миграната и апликација за радне дозволе у ЕУ прошле године за 30 одсто, односно са 2,7 милиона на 2,1 милион. То значи да је код нас број апликација за одлазак у ЕУ пао са 50.000 на 40.000, а на тзв. Косову са 40.000 на 32-33.000.
„Међутим, то не значе да је 40.000 људи напустило Србију. У 2019. години је из Србије ишло више од 10.000 људи да ради у Хрватској током летње сезоне, а прошле године није ишао скоро нико“, закључио је Здравковић.