Како је изгледао удар астероида који је убио диносаурусе

Чиксулуб кратер у Мексичком заливу, на полуострву Јукатан место је за које се претпоставља да је било епицентар удара астероида.

Изучавајући његову геологију, као и геологију на другим крајевима планете, научници су направили највероватнији сценарио шта се догодило током самог удара, али и у годинама које су следиле.

Астероид који је тада ударио у Земљу имао је пречник од око 12 километара и кретао се брзином од 43.000 километара на сат, а земљу је, како су утврдили научници, погодио под најгорим могућим углом, каже Шон Гулик, професор Института за геофизику Универзитета у Тексасу.

Удар астероида направио је кратер пречника 200 километара.

Угао од 60 степени у односу на хоризонт, под којим је астероид ударио у нашу планету, био је најдеструктивнији могући, јер је омогућио избацивање великих количина прашине и аеросола у атмосферу, наводи Гулик, преноси „Лајвсајенс“.

Научници су до тих сазнања дошли проучавајући асиметричну структуру кратера, позицију избачених стена, јединствене секвенце седимената, као и недостатак посебне врсте стења, познате као евапорати, као што су халит и гипс.

Према њиховом закључку, удар астероида довео је до тога да евапорати испаре, и послаоп је 325 гигатона сумпора, у виду сумпорних аеросола и 435 гигатона угљен-диоксида у атмосферу.

Материјал избачен у атмосферу састојао се углавном од стена које су испариле и капљица сумпорне киселине, која је настала отапањем сулфатних морских стена познатих као анхидрити, наводе научници.

То је створило „покров“ који је прекрио целу планету, смањујући улазак Сунчеве топлоте и светла, што је довело до дугорочног хлађења Земље.

Према налазима научника, просечна температура у тропском делу пала је са 27 на само пет степени Целзијуса.

Због пригушене Сунчеве светлости отежана је била и фотосинтеза, па је колабирао ланац исхране на копну и у океанима, због чега је изумро велики број животињских врста.

Осим тога, дошло је до смртоносних киселих киша које су падале данима после удара астероида. Те киселе кише уништавале су морске животиње које су живеле у горњим слојевима океана, језера и река.

Удар је изазвао и велике цунамије, а први удар имао је висину од чак километар и по и кретао се брзином од 143 километра на сат. И на удаљеним деловима светских океана забележени су цунамији који су имали висину од четири до 15 метара. Научници су до овог сазнања дошли проучавајући седиментне стене у америчкој држави Луизијани.

Ужарено стење које је избачено у атмосферу, а потом је падало на тло, довело је до серије шумских пожара, чији су дим и пепео додатно допринели затамњивању Сунчеве светлости.

Да се овај удар астероида догодио пре 66 милиона година, научници су утврдили на основу седимената из тог периода, који садрже наслаге иридијума, елемента веома ретког на Земљи, али честог у астероидима.

Професор Шон Гулик наводи да су промене у Земљиној атмосфери драстично утицале на целу планету и да је хлађење трајало дуже од деценије, те је због тога дошло до масовног изумирања врста.