Мисија „Протекта“: Угрожено српско благо, лишај населио цркву пећину са Ћелавим Исусом код Пирота

Фреске, слике и споменике угрожава непријатељ кога не видимо, опасне гљиве, организми који опстају чак и у нуклеарном реактору Чернобиља. У заштити се примењују синтетичка једињења која раде посао, али су често абразивна и токсична. Зато „Протекта“ тим тражи природни лек за борбу против микроорганизама који уништавају фреске и споменике, корисне бактерије које могу да униште гљиве.

Фокусирали су се на више објеката културне баштине, узели узорке микросвета који живи на фрескама у Цркви Вазнесења у селу Велики Крчимир код Гаџиног Хана, али и са јединствене фреске Ћелавог Исуса, Младенца у пећинској цркви у селу Рсовци код Пирота.

Фреске и други споменици културе тренутно се штите фунгицидима који су ефикасни, али су неселективни, не делују само на гљиве, већ на све што је органског порекла.

„Зато је и један од циљева пројекта да нађемо такозвано зелено решење, истражујемо ефикасне методе биоконтроле. То значи да користимо неки организам или продукте његовог метаболизма, како бисмо селективно уклонили организме који су штетни по културно добро“, каже вођа пројекта др Никола Унковић, научни сарадник Биолошког факултета.

Конзерватор и рестауратор Мина Јовић, са Факултета примењених уметности, наглашава колико је важно еколошко решење за заштиту националног блага, поред тога што би нова суспензија заштитила фреске, заштитила би и оне који о њима брину.

„Сви фунгициди када се користе, било прскањем или премазивањем, доводе до тога да је и сам конзерватор угрожен. Он удише то што користи, тако да, када би се дошло до решења које није толико агресивно према људима, а фунгициди су и алергени, конзерватори би били заштићенији. Док радимо на заштити неког споменика, мање бисмо морали да мислимо о свом здрављу“, истиче Јовићева.

Унковић додаје да тим са Биолошког факултета издваја искључиво бактерије из такозване ГРАС групе, које апсолутно не изазивају било каква обољења код људи.

Он за Спутњик објашњава зашто је управо пећина са фреском Ћелавог Исуса код Пирота одабрана за рад на пројекту:

„Она је недавно ’осавремењена‘. Мештани су сакупили новац и на улазу у саму пећину саградили зид и ставили врата. Они су заправо затворили тај екосистем и направили влажну комору. Кренуло је свашта да буја, не само гљиве, већ имамо и алге“, упозорава Унковић.

Он додаје да се у том сада незаштићеном споменику културе током истраживања догодило и једно научно откриће:

„Пронашли смо и један лишај, то је лепрозни лишај који је први пут регистрован на нашем подручју, дакле услови за развој микроорганизама су повољни, а Ћелави Исус је угрожен. Неопходно је интервенисати како зуб времена не би нагризао то културно добро“, каже Унковић.

Упитана да прокоментарише како стручњаци гледају на промену структуре фресака које људи целивају, Јовићева каже:

„Многе црквене заједнице решавају да понекада главне, највредније иконе замене копијама које могу да се целивају, али када улазите у црквене заједнице, то је тема о којој ми са стране можемо да имамо мишљење, али у суштини, то је и даље нешто са чиме они живе, без обзира што је реч о културном добру, оно је део верског контекста и обреда.“

Експеримент овог пројекта нису само фреске и споменици од камена, „Протекта“ тим бави се и једним саркофагом из Виминацијума, међу њима се нашао и легендарни пластични црвени киоск, драгуљ нашег дизајна изложен у музеју МоМА у Њујорку.

Музеј науке и технике тренутно ради на конзервацији једног примерка у коме сада живе лишајеви, у њима се такође налазе гљиве које су научнике одвеле у другу област и још већа очекивања.

„Желимо да видимо да ли међу нашим изолатима гљива имамо и кандидате који би се евентуално могли користити као решење проблема пластике у природи. Тражимо кандидата који би ефикасно разграђивао пластику, па да видимо шта са њим можемо да урадимо. Гљиве су организми са изразито јаким ензимским капацитетом, способне су да поједу било који материјал, између осталог и пластику“, каже Унковић.

Да би објаснили колико су гљиве опасне, наши саговорници кажу да ће нас гљиве надживети, јер се могу наћи и у космосу, свемирске летелице када се врате из васионе морају споља да се чисте од њих.