Овај процес, који је у поступку добијања патента, само је један од бројних напора које компанија улаже да смањи емисије у ланцу вредности челика, у складу са опредељењем да достигне циљеве нулте емисије штетних гасова до 2050. године, наводи се у саопштењу.
""Рио Тинто" је током протекле декаде осмислио лабораторијски потврђен процес који комбинује коришћење сирове, одрживе биомасе и микроталасне технологије за претварање руде гвожђа у метал током процеса производње челика", наводи компанија и наглашава да, ако се тестови покажу успешним, постоји могућност да ова технологија добије комерцијалну примену у преради фино уситњене гвоздене руде компаније "Рио Тинто".
"Почетни резултати тестирања овог новог процеса нас охрабрују и показују да би то могао бити исплатив начин производње нискоугљеничног челика из наше гвоздене руде из региона Пилбара у Аустралији", изјавио је Сајмон Трот, генерални директор задужен за послове са рудом гвожђа.
"Рио Тинто" у овом процесу користи лигноцелулозну биомасу биљног порекла уместо угља, првенствено као хемијски редуктор.
Како се наводи, биомаса се меша са рудом гвожђа и загрева комбинацијом гаса који биомаса ослобађа и микроталаса високе фреквенције који могу да се добију из обновљивих извора енергије.
"Лигноцелулозна биомаса обухвата пољопривредне нуспроизводе (стабљике пшенице, кукурузовину, стабљике јечма, отпатке у преради шећерне трске) и плански гајене усеве, који би били одрживи извори за овај процес", наводи "Рио Тинто" и додаје да је важно навести да се у том процесу неће користити прехрамбене намирнице као што су шећер или кукуруз, као и да "Рио Тинто" не би користио изворе биомасе који подразумевају сечу старих шума.
Истраживачи "Рио Тинта" сарађују са мултидисциплинарним тимом из Групе за инжењерство микроталасних процеса Универзитета у Нотингему на даљем развоју овог процеса, пренео је Танјуг.