Будућа немачка влада коју ће готово сигурно формирати социјалдемократе, Зелени и либерали, најавила је да ће у најмоћнијој земљи ЕУ увести двојно држављанство. У прелиминарном папиру који су странке утаначиле у петак, а који би требало да буде продубљен коалиционим преговорима, стоји да се залажу за „модерни концепт држављанства“.
За немачко држављанство моћи ће да аплицирају они који живе дуже од осам година у Немачкој ако положе тест знања језика и тзв. интеграциони тест знања о немачком уставном, судском и политичком систему, објашњава за Спутњик дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић.
На двојно држављанство чека „армија“ од десет милиона људи
Према важећим законима и деца рођена у Немачкој уколико имају два држављанства, пред пунолетство морају да бирају да ли ће узети немачко или да задрже друго и ова најављена либерализација утицаће на то да и сви који добију двојно држављанство, аутоматски добију и право гласа, додаје он.
Тренутно у Немачкој живи око десет милиона људи који немају немачко држављанство, а нешто више од осам милиона је пунолетних који иако имају стални боравак, немају право гласа.
Најбројнија је турска дијаспора на коју отпада можда и половина од око десет милиона становника без немачког држављанства, а на другом месту су гастарбајтери са Балкана. Процењује се да је око 230.000 гастарбајтера српског порекла.
Бројна је и дијаспора из Русије, мада је добар део ње добио држављанство јер су дошли из некадашњих немачких територија после пада гвоздене завесе. Реч је о два до три милиона људи.
На интеграционом тесту пали би и многи Немци
Радичевић претпоставља да неће сви добити држављанство, баш због тога што се највероватније неће укидати полагање теста који није „претежак, али није ни лак“ за многе људе, будући да подразумева знање о правним и политичким питањима која су многим људима нејасна, па и бројним Немцима.
„Пре свега, то ће се односити на оне који се тек рађају у Немачкој, а из породица су мигрантског порекла, па ће они имати могућност да задрже држављанство земље из које су њихови родитељи, али и да добију немачко“, сматра Радичевић.
Предност држављанства — бирачко право
Суштински, са немачким држављанством гастарбајтери и мигранти добијају само право да бирају и буду бирани на изборима. Сва остала права остварују житељи Немачке са боравишном дозволом, посебно са сталном боравишном дозволом и њихова права су практично изједначена са држављанима.
У новом сазиву Бундестага са нешто мање од 750 посланика, примера ради, нема нико српског порекла, али има посланика који су пореклом из Хрватске, Босне и Херцеговине, Албаније, Македоније и са Косова и Метохије.
Ако је у питању куповина некретнина за шта је потребно узети кредит, вероватно је лакше онима који имају немачко држављанство, али суштински нема препрека да се добије стамбени кредит и ако немате држављанство, а имате стални боравак.
Грађани са држављанством Немачке и они са сталним боравком изједначени су по питању пореза, свих давања и доприноса, а једина разлика је по питању остваривања гласачког права не само на националном, него и на локалном нивоу.
Међутим, у Немачкој, као и у неким земљама ЕУ, постоји могућност да се без држављанства гласа на локалним изборима уколико имате држављанство неке чланице ЕУ или Швајцарске и ако имате стални боравак.
Већи прилив миграната због корона мера
Радичевић истиче да Закон о двојном држављанству неће утицати на прилив миграната, будући да постоје други прописи који се тичу доласка радне снаге, а који су, бар што се тиче Балкана, „прилично лабави и омогућавају да чак и људи који унапред нису нашли посао, дођу у Немачку и одатле га траже.
Потреба Немачке за радном снагом из иностранства постоји, неке су процене да је потребно чак три милиона нових радника не би ли се актуелни стандард и раст економије наставио истим темпом као у протеклих деценију или две. Већи прилив миграната очекује се због попуштања корона мера, а не због Закона о двојном држављанству.
За доношење Закона о двојном држављанству постоји дневно-политичка калкулација, али у смислу идеологије, а не великог прилива гласова на неким следећим изборима, сматра наш саговорник. Ту причу гурају Зелени и делом СПД, јер желе да се покажу као странке које идеолошки подржавају мигранте и њихову интеграцију у немачко друштво.
„Не верујем да Зелени, либерали или СПД очекују да ће им то омогућити да у следећем изборном циклусу освоје више гласова, будући да процес добијања држављанства није аутоматски“, сматра Радичевић.