Аnализе крви путника у свемир указују на благо, али трајно оштећење мозга и његово брже старење по њиховом повратку на Земљу, тврде научници с минхенског Универзитета Лудвиг-Максимилијанс (ЛМУ). Студију о томе објавили су у стручном часопису Jama Neurology.
Истраживање је спроведено само неколико дана пре него што је звезда „Звезданих стаза“ Вилијам Шатнер постао последњи у низу непрофесионалних астронаута који су отпутовали у свемир.
Иако ће свемирски туризам бити резервисан само за богаташе, чини се да се упозорење стручњака о потенцијалном оштећењу мозга односи само на дуже боравке у свемиру, а не и на неколико минута колико у бестежинском стању проведу корисници услуга нових свемирских компанија.
Истраживачи верују да је један од могућих узрока оштећења мозга током путовања у свемир управо бестежинско стање које омета проток крви из подручја главе, за које се верује да с временом резултира повећањем притиска у цереброспиналној течности.
И претходне су студије показале да дужа путовања у свемир не само да утичу на смањење мишићне масе и костију, већ и на промене на мозгу астронаута, али није било познато да ли је тај процес штетан.
Лекари са ЛМУ-а, Петер зу Еуленбург и Александер Цукер су, у сарадњи са шведским и руским колегама панализирали крв петорице космонаута који су на Међународној свемирској станици (ИСС) провели пет и по месеци.
Истраживање је показало да се број неких протеина карактеристичних за старење и оштећења на мозгу знатно повећао одмах по повратку из свемира, а то се посебно односило на прву недељу након повратка.
Да би се ризици за свемирске путнике свели на минимум за време дуготрајних мисија, попут путовања на Марс, „потребно је спровести свеобухватније студије чији су циљ превентивне мере које ће омогућити да не дође до повећања притиска у подручју главе“, рекао је Петер зу Еуленбург.
Како би се боље разумела повезаност дужег боравка у свемиру с могућим неуролошким оштећењима, потребно је спровести додатна истраживања на већој групи добровољаца, закључити научници, преноси портал Зимо.