- Џони, знаш ли да је Кустурица љут на тебе што му се ниси јавио?
- Ха, ха, ха! Када? Када немам времена! Ту сам само 24 сата.
- Можемо ли да добијемо кратак интервју? Три питања?
- Да. Зашто да не?
- Обећаваш?
- Наравно!
А комуникација ПР тима и домаћина са Џонијем Депом је читава мала, „карипска“ авантура. Славни глумац, нажалост, није слетео у Београд у најављено време, те су бројни припадници медија, међу којима је била и екипа Спутњика, остали ускраћени за сусрет са њим на конференцији за медије која је била заказана у просторијама једне продуцентске куће у 13 часова.
Новинарка Спутњика Маша Радовић са Депом
© Sputnik / Маша Радовић
Након тога новинари су упућени у Председништво Републике Србије уз обећање да ће га тамо сигурно видети током пријема код председника Александра Вучића. Неки из даљине, а неки мало ближе имали су среће да направе добру фотографију, сниме добар кадар за свој медиј. Међутим, ослањајући се на Председникове речи да је више новинара окупљено у Председништву него што би било да су се сусрели председник Путин и Бајден, сви су се надали да ће на заказаној промоцији у Геозаводу имати прилике да добију бар по неку реч од славног „Џека Спрероуа“.
19 часова Геозавод у Београду већ препун новинарских екипа, камера и фотографа и изричита наредба организатора да Џонију Депу нико не сме да приђе под изговором да славни глумац треба да се „опусти пошто је имао напоран дан“.
Екипа Спутњика је искористила тренутак да приђе Депу, додирне га по рамену и замоли га за кратку изјаву, што је он са задовољством и широким осмехом прихватио уз обећање да ће се нашим читаоцима обратити одмах након званичног дела програма. Притом је сасвим спонтано направио и „селфи“ са нашом новинарком.
Џони Деп у разговору с Аном Брнабић
© Sputnik / Маша Радовић
Све је изгледало као да је посао завршен. Међутим…
Данас извештаје, интервјуе, разговоре и сусрете контролишу ПР службе, службе обезбеђења, протокол и организатори. Стићи до саговорника, не зато што он то не жели, већ што му не дозвољавају је просто немогуће. Стога је наша новинарка грубо одвојена од Депа који је спроведен у другу просторију, а њој је запрећено и да покушава да од њега добије било какву изјаву. Очито да је диктафон у руци новинара, у очима организатора као темпирана бомба у руци терористе.
Штампа, новинари и новинарство, уопште, код нас се обично називају седмом силом. Да је журналистика, стварно сила, која може битно да утиче на јавно мњење, а тиме и на догађаје у рату и мирнодопским условима, показало се досад, али у прошлости, небројено пута. Можда, некада када је тако било. Друго време, друге вредности!
Ипак, остаје чињеница - да није медија не би постојале ни јавне личности ни мега-звезде.