Гадафија су брутално убили побуњеници које је подржавао НАТО, током хаоса и грађанских сукоба у које је запала Либија. Побуњеници су успели да ухвате Гадафија када су његов конвој погодили НАТО авиони.
Рањени Гадафи је потом злостављан и мучен, укључујући и сексуално злостављање, пре него што је убијен.
Гадафијево тело потом је пребачено у Мисрату, где је изложено како би јавност могла да га види. Потом је сахрањен на непознатој локацији у пустињи
Гадафи је убијен после више од 40 година власти, током које је успео да јединственом одржава племенски подељену Либију, али и да опстане упркос сукобима са неким од најмоћнијих земаља Запада.
Међутим, 2011. године избили су велики сукоби, који су послужили као оправдање за НАТО бомбардовање те земље. Побуњеници су успели да заузму Триполи, а потом и да ухвате и убију Гадафија.
Либија је потом потонула у поделе, грађански рат и свеопшти хаос, који ни до данас није завршен.
Гадафи је на чело Либије дошао 1969. године, као пуковник либијске војске која је извела пуч и свргнула монарха Идриза, ког је подржавао Запад.
У Либији је остао упамћен као човек који није само извео политичку, већ и социјалну револуцију, јер је приходе од нафтне индустрије користио за јачање здравства, образовања, војске, изградњу станова и кућа.
Залагао се за антиимперијализам и арапско, а потом и афричко јединство.
Оптуживан је за финансирање терористичких организација и милитантних група. После терористичких напада 1986. на аеродромима у Бечу и Риму, те напада на дискотеку у Берлину, америчка администрација оптужила је Либију да је одговорна за њих. У знак одмазде, САД су бомбардовале Либију, а у тој акцији погинула је и Гадафијева ћерка.
Уследило је заоштравање односа са Западом, нарочито са САД, Великом Британијом и Израелом.
Либија је две године касније оптужена да стоји иза обарања „Пан Амовог“ путничког авиона код Локербија. Пошто је одбила да изручи оптужене за подметање бомбе у авион, Либија се нашла на удару економских санкција и дипломатске изолације, што је трајало све до 1999. године.
Четири године касније, Либија је прихватила одговорност за Локерби, када почиње отопљавање односа са Западом, првенствено са Италијом и Француском, али и са САД.
Међутим, када је избила побуна 2011. године у Либији, УН су успоставиле зону забране лета, коју су контролисале Британија, Француска, САД и Канада, а потом и НАТО. Авиони тих земаља фактички су деловали на страни побуњеника, бомбардујући само владине снаге.
Многи аналитичари сматрали су да је Гадафи поново на удару Запада јер се залагао за самосталност и јачање афричких земаља, али и јер је блиско сарађивао са британским и француским властима, о којима је знао бројне тајне.