СРБИЈА

Велика новина у Србији – против заборава: Деца ће да знају све о страдању свог народа

Наш заједнички циљ је да свима, а пре свега младима, приближимо најзначајније догађаје из националне историје двадесетог века, посебно трагичне, будући да не постоји народ у региону који је више пострадао у прошлом веку од српског народа.
Sputnik
Овако Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, за Спутњик објашњава циљ Споразума о сарадњи овог музеја и Министарства просвете, науке и технолошког развоја. У основи је идеја да се школе и високошколске установе подстакну да у образовању ученика и студената још више укажу на значај историје српског народа и његово страдање.

Историја страдања српског народа пред ученицима

„Да бисмо знали морамо да учимо, а учимо не само у школи, већ и у породици, кроз систем установа културе и кроз умрежавање културе и просвете. Све оно што Музеј жртава геноцида ради у области издавачке, изложбене, филмско-документаристичке и друге делатности има за циљ да подстакне наше суграђане и сународнике да рекреирају или да успоставе културу сећања која ће бити заснована искључиво на историјским чињеницама, а утемељена у пијетету, поштовању и достојанственом сећању на све наше страдалнике у читавом двадесетом веку“, појашњава Ристић.
Већ су, како каже, договорени и први кораци за реализацију овог протокола који подразумевају да музеј своје образовне програме и пакете акредитује код Министарства просвете, да их понуди у пакету годишњих акредитованих семинара за наставнике и ђаке, а да са друге стране министарство, у складу са могућностима, музеју стави на располагање своје инфраструктурне и стручне ресурсе како би се ти програми реализовали на најбољи начин.
„Сви програми Музеја жртава геноцида и до сада су били бесплатни, а тако ће бити и убудуће. Успоставили смо ову сарадњу са Министарством просвете, како бисмо наше активности могли да реализујемо на читавој територији Србије. У претходних неколико месеци смо наше образовне програме реализовали на Косову и Метохији, у Врању, Сурдулици, Владичином Хану, Крагујевцу, Краљеву и многим другим местима широм земље. Наравно, водимо рачуна и о пандемији ковида-19 и, у договору са просветним и здравственим властима, програме прилагођавамо формату који је у одређеном временском интервалу једино могућ. Тако организујемо и онлајн садржаје који наилазе на веома добар ођек и ван наше земље, а наши сународници широм света обогаћују и стичу нова знања“, напомиње Ристић.

Предавања, радионице, филмови, сусрети

Будући да су теме којима се музеј бави и у научно-истраживачком и сваком другом сегменту веома деликатне и комплексне, наглашава Ристић, води се рачуна о томе да сви садржаји буду прилагођени узрасту.
„То значи да имамо јасно одвојене образовне програме за ђаке основног школског узраста, ученике средњих школа и студенте виших школа и високошколских установа, а који подразумевају класична предавања, радионице, пројекције документарних филмова, сусрете са преживелим учесницима Другог светског рата и ратова за југословенско наслеђе, са потомцима жртава и потомцима великана који су страдали у Првом или Другом светском рату. На различите начине покушавамо да користимо све савремене методе, педагошке и техничко-технолошке, и да на што ефикаснији начин пренесемо одговарајућа знања и вештине разумевања прошлости, како бисмо је добро познавали и препознали савремене, мимикриране изазове пред којима се налазимо као друштво и нација у овом раздобљу и како бисмо знали одговоре на те изазове. А знање јесте и треба да буде главни одговор и оружје у нашим рукама“, категоричан је наш саговорник.
Према његовим речима, један од програма Музеја је и документарно-играни филм „Србија већа од страха: Предавање о тишини професора Павловића“, који ће премијерно бити приказан на РТС2 21. октобра.
„То је први документарно-играни филм који је продуцирао Музеј жртава геноцида, а посвећен је крагујевачком крвавом октобру“, закључује Дејан Ристић за Спутњик.
Коментар