ЕКОНОМИЈА

Уместо у пензију, „Морава“ и „Колубара“ би могле у резерву — да ускоче кад загусти

Србија има две термоелектране предвиђене за гашење, које би, према најновијој иницијативи ЕПС-а, могле да послуже као стратешка резерва за уредно снабдевање купаца електричном енергијом у кризним ситуацијама какве су несташице или висока цена струје на тржишту.
Sputnik
Жељко Марковић, некадашњи директор ЕПС „Снабдевања“, а сада експерт у сектору енергетике и ресурса у „Дилоиту Србија“ за Спутњик каже да су то „Колубара“ и „Морава“, које би 2023. године требало да оду у „пензију“, односно изађу из погона.

Термоелектране би могле у резерву

Свесна да постоји криза, „Електропривреда Србије (ЕПС) је, по мишљењу Марковића, оценила да је сада прави тренутак да се пласира идеја о стратешкој резерви, која би у оваквим ситуацијама могла да се користи. Тај модел није ништа ново и постоји и у Европској унији, напомиње наш саговорник.
Надзорни одбор „Електропривреде Србије“ (ЕПС) упутио је иницијативу Министарству рударства и енергетике за увођење механизма стратешке резерве као прелазног решења за обезбеђивање сигурног снабдевања купаца у Србији.
Вршилац дужности директора ЕПС-а Милорад Грчић прецизирао је да би стратешка резерва значила конзервирање свих електрана које треба да изађу из редовног рада, које би у случају енергетске кризе биле деконзервиране, односно покренуте.

„Стратешка резерва као модел, како се предлаже, представља уговарање од стране државе недостајућих капацитета које држите у резерви, изван тржишта. И они не утичу на тржиште и покрећу се само када су испуњени неки услови када нема доступних капацитета и прети несташица, или када цена електричне енергије достигне одређени ниво, па тако повећавате понуду на тржишту и делујете на снижење цена“, објашњава Марковић.

И резерва тражи финансирање

На питање како функционише тај механизам, Марковић каже да конзервирање електрана захтева људе који би у њима стално били присутни.
„Морате да имате неко финансирање тог механизма. Значи да мора неко да остане да ради у тој електрани да би се она држала као хладна резерва и ту је само питање како би се то финансирање решило. Да ли би то било кроз неку таксу коју би плаћали грађани, или би било обезбеђено из пословања, тако што би држава плаћала ЕПС-у који држи те електране“, напомиње наш саговорник.
ЕПС је иницирао увођење механизма стратешке резерве тако што би биле конзервиране старе термоелектране које би у случају потребе поново биле активиране
Упитан како то изгледа у случају Немачке која је увела стратешке резерве, он каже да је то прописала ЕУ и да може да се спроводи на више начина. Може, рецимо, да се финансира изградња недостајућих капацитета како би се постигла енергетска безбедност, без обзира на врсту технологије, од класичне, нуклеарне, до оне која користи обновљиве изворе. Услов је да мора да се води рачуна да то не пада у домен државне помоћи, истиче овај експерт за енергетику.

ЕУ правила

„Постоји низ правила која ЕУ захтева од електропривреда да то испуне и да се покаже то да је тај капацитет који се ставља у стратешку резерву или изграђује, неопходан управо због постизања адекватности такозваних ресурса, односно капацитета који ће даље обезбедити енергетску сигурност и безбедност електроенергетског система те земље“, напомиње он.

Марковић истиче да се нови капацитет гради да ради, не само да буде у резерви, него да увек буде присутан на мрежи. Уз то, могу да служе и неки стари капацитети који се не демонтирају, него се оставе да буду стратешка резерва, који су присутни на мрежи и могу да стартују онда када затреба.
У том случају, како каже, није проблем у том конзервирању, ни у поновном стартовању, већ се ту обично разматра то што неко треба да држи тај капацитет у резерви и за то треба да добије неку надокнаду.
Марковић истиче да није спорно да се у случају потребе активирају старе термоелектране. Недавно су то урадили Британци, када је било прекинуто снабдевање путем кабла којим им је стизала електрична енергија са европског континента.

Предности и мане

Он указује да су предности модела стратешке резерве управо када се решавају проблеми ретких, изузетно великих вршних оптерећења, јер доприносе стабилности целокупног система. Мана тог механизма је што носи ризик да ће стари капацитети бити подстицани да постоје дуже него што је то у случају када би због недостатка енергије дошло до изградње нових капацитета, напомиње Марковић.
Наш саговорник, међутим, не спори да бисмо ако се прихвати предлог ЕПС-а са резервама електричне енергије, постојећим робним резервама и резервама гаса као друштво ипак били заштићени од нежељених сценарија какав је и садашњи са високим ценама хране и енергената.
Коментар