Уз економски опоравак, Западни Балкан треба да се фокусира на отварање радних места и зелену трансформацију, наведено је у саопштењу београдске канцеларије Светске банке.
Изгледи за регион су, како је наведено, значајно побољшани, будући да би, према најновијим пројекцијама, раст БДП-а требало да достигне 5,9 одсто у 2021. након контракције од 3,1 одсто у 2020.
За 2022. се у региону предвиђа раст од 4,1 одсто, а за 2023. од 3,8 одсто.
Стопа сиромаштва у региону, према пројекцијама, вратиће се на тренд забележен пре избијања пандемије и смањиће се за око један процентни поен на 20,3 одсто, слично нивоу из 2019. Опоравак широм региона резултат је јачања домаће и екстерне тражње.
Снажни опоравак домаће потрошње и путовања широм Европе подстакао је прилив дознака и прихода од туризма у јеку сезоне у лето 2021.
Уз то, снажни опоравак привреда развијених земаља дао је подстицај тражњи за извозом из региона.
Опоравак је, међутим, и даље изложен претњама и рани знаци упозорења са тржишта рада захтевају пажњу креатора политика.
Губитак радних места услед рецесије и њених последица несразмерно је погодио жене и младе, што би могло да угрози напоре да се повећају вишегодишње ниске стопе њиховог учешћа у радној снази.
Стопа незапослености младих у 2021. порасла је на 37,7 одсто, за 5,4 процентних поена у односу на јун 2020, додатно отежавајућу изгледе за запошљавање младих.
„Како се земље Западног Балкана окрећу будућности након пандемије, њихове јавне политике треба усмерити на отклањање кључних препрека за креирање радних места и економску трансформацију, укључујући и зелену транзицију“, каже директорка Светске банке за регион Западног Балкана Линда Ван Гелдер.
Државе Западног Балкана могле би да имају корист од реформи пословног окружења, јавне управе и дигитализације, што би подстакло раст и помогло им да премосте јаз у односу на чланице ЕУ, навела је она.
Извештај се бави и макроекономским и фискалним изазовима и чиниоцима који доприносе зеленом привредном расту у региону.
Западни Балкан је сада на прекретници када је реч о предстојећој зеленој транзицији.
Глобални напори у борби са климатским променама из корена мењају читава друштва.
Афинитети потрошача и инвеститора се мењају, зелене технологије и модели пословања изазивају поремећаје на све већем броју тржишта, а зелене политике преобликују економска окружења.
Тако, „озелењавање“ економије једне земље постаје пресудни чинилац за развој њене међународне конкурентности и способности да привуче инострано финансирање и инвестиције.
У Светској банци истичу да Западни Балкан није изузетак од овог правила и да регион и даље карактерише модел развоја заснован на познатим „браон“ индустријама, па прелазак на зелени раст неће бити лак, посебно не на кратак рок, преноси Блиц бизнис.
Па ипак, зелена транзиција Западном Балкану нуди значајне могућности, између осталог, ближе повезивање са глобалним ланцима вредности окренутим ка Европи и приступ значајним ресурсима ЕУ, као помоћ у финансирању зелене транзиције. Ефикасно управљање зеленом транзицијом, укључујући и бројне компромисе, треба да буде у жижи политика земаља Западног Балкана у наредним годинама, наводи се у саопштењу.