Вест да је Доналд Трамп, бивши амерички председник, најавио покретање нове друштвене мреже „ Истина“ као одговор "тиранији великих компанија које гуше опозиционе гласове у САД“ одјекнула је као касетна бомба у свим деловима света.
Он је послао поруку да живимо у свету у којем талибани имају огромно присуство на ТВ док је, како каже, омиљени амерички председник ућуткан, те да ће одговор компанијама које управљају највећим интернет платформама ускоро уследити.
Какви су изгледи да "Истина" избегне судбину Парлера који је након што су га Амазон, Гугл и Епл скинули са својих платформи постао интернет "бескућник", те може ли ова мрежа утицати на следеће изборе у САД, разговарамо са новинарем и аналитичаром Марком Танасковићем и Војиславом Родићем, директором предузећа И-Нет.
По речима Марка Танасковића реална потреба и жеља великог броја корисника који су избрисани и онемогућени да функцинишу на друштвеним платформама постоји.
Такође, чињеница да платформе које су се појављивале након што је Трамп цензурисан на Твитеру, Фејсбуку и великој мери на Јутјубу нису имале Трампово присуство и њега као фронтмена, говори у прилог томе да је идеја добра и да би могла да се реализује.
"Не заборавимо да је Доналд Трамп 2015. кренуо у кампању са око три милиона пратилаца на Твитеру да би у тренутку када је склоњен са друштвених мрежа имао 90 милиона. Сигурно да он може да привуче велики број конзервативних корисника, људи који се на другим друштвеним мрежама осећају као да су у кавезу. Несумњиво је и то да он има и економску и политичку рачуницу. Како је најављено, његова платформа би требало да почне да функционише од фебруара 2022, значи да би до избора у САД имао две године да на својој платформи износи ставове и идеје и напада конкуренте. Међутим, судбина Парлера опомиње да постоји виши ниво цензуре који превазилази само уредништво тих мрежа" каже Танасковић.
Невиљива мрежа компанија диктира правила
Да је без ресурса великих компанија готово немогуће да једна нова платформа стекне статус који уживају већ постојеће са милионима корисника сматра и Војислав Родић, директор предузећа И-Нет.
"Свако може да покрене платформу док га не искључе. Све зависи од тога колико корисника имате на уму. Ако неко планира милионе корисника онда ће му бити потребне услуге многих фирми од којих за већину и не знамо да постоје а које омогућавају заштиту од напада или то да вам садржај буде свуда подједнако видљив. Иза Фејсбука који има три милијарде корисника стоји хиљаде сервера. Није само ствар у цензури унутар платформе. Бити инфраструктурна конкуренција онима који су годинама градили моћ и капитал на том пољу је веома тешко", наводи наш саговорник и додаје да ми никада не размишљамо какав систем лежи иза једне платформе, као што се, користећи мобилне телефоне, никада не запитамо где нам је најближа трафо станица.
Он такође подсећа да је Амазон, један од највећих светских понуђача услуга хостинга, суспендовао Парлер . Ако нисте тамо, објашњава, тешко да ћете технички бити на довољном високом нивоу да би могле да вас користе стотине хиљада или милиони људи.
"Без обзира што постоје они који би се пријавили за бесплатну услугу, јасно је да ће одустати уколико је мрежа преспора. То не одговара навикама данашњих корисника које су се развиле на сервисима који су сада већ гигантски".
Нема званичне цензуре, само вас склоне из плеј продавница
Такође, уколико неку апликацију са Епла или Гугла преузме неколико десетина милиона корисника, указује, то не гарантује њихову даљу дистрибуцију. Може да се репризира случај Парлера, мреже блиске америчким конзервативцима, кога су Гугл, а затим и Епл, због наводне „заштите безбедности корисника“, уклонили из своје „плеј продавнице“. Подсетимо да је Парлер тужио Амазон због жестоког ударца који је претрпео прекидом услуга веб хостинга - након што су Епл и Гугл прекинули дистрибуцију његове апликације, тражећи новчану одштету.
"Парлер је нестао прво са Епл продавница за кориснике Епл телефона и са Гугл Андроид платформе. Већина људи и не зна други начин како би отишли на неку мрежу. Ви можете да напишете на веб сајту да свако може да скине апликацију, али питање је како ће људи то да нађу. Они су навикли да оду на Андроид и потраже апаликацију са тим именом. То не значи да је онима који су инсталирали алпикацију мрежа престала да ради, али онда се враћамо на почетак приче о свим оним компанијама које се не виде а без којих је немогућа ни заштита нити брз проток информација", објашњава Родић.
Већа цензура, више незадовољних корисника
О томе да ли би Трампова платформа ако превазиђе све препреке могла да привуче и људе другачијег политичког усмерења, Танасковић каже да је тешко претпоставити да ли ће људи који су либерални, који су левичари или аполитични имати потребу да одлазе тамо, односно у којој мери ће они бити незадовољни радом Твитера, Фејсбука и других друштвених мрежа.
Он подсећа да смо сви сведоци кампање да се Фејбук додатно цензурише чему је претходило саслушање у америчком конгресу где је оптужен као сувише либералан.
"То је најава већег степена цензуре на Фејсбуку а самим тим и већег броја незадовољних корисника који би могли да имају интерес да пређу на неку другу платформу. У том смислу Трампова замисао јесте добра али је питање колико ће моћи да замени традиционалне платформе које су на вези са провајдерима типа Ејплове продавнице. Свакако се идеја неће допасти Трамповим опонентима који сада могу да цензуришу људе који немају сличне ставове и иделогије", сматра Танасковић.
С обзиром да је и на Трамповој платформи најављено да неће бити толерисани напади на власнике и уреднике, Танасковић каже да су Америка као и читав свет дубоко подељени и питање је да ли могу да коегзистирају људи различитих политичких ставова.
"У таквом свету, најбоље је да свако има своју платформу где добија поруке које жели да чује. Али стварни живот од виртуелног ипак носи неку врсту конфронтације, и то је немогуће избећи", закључује Танасковић.