Србија је у последње две деценије, гледајући резултате мушке и женске репрезентације, најуспешнија одбојкашка нација на свету. А, процват овог спорта у нашој земљи почео је управо 1995. године када је одбојкашка репрезентација донела прву медаљу после санкција УН.
Била је то бронза са европског шампионата. Жељко Танасковић је био део тог тима, који се у наредне четири године окитио са четири медаље, а из кога су затим израсли и oлимпијски шампиони.
У веома емотивном интервјуу Миљану Милићевићу, прослављени одбојкаш, али и председник Европске федерације школског спорта, открива:
Ко је заслужан што се он определио за одбојку?
Који су спортови најбољи за децу до четвртог разреда?
Како је изгледало када 16-годишњи момак из Лучана стигне сам у престоницу?
Да ли му је било жао због распада некадашње лиге СФРЈ и како је било играти одбојку за време санкција?
А онда су наврле емоције када је кренула прича о репрезентативним успесима.
Да ли су се изненадили освајањем бронзе 1995. године на ЕП?
Зашто је медаља са ОИ 1996. у Атланти заливена сузама?
Шта се десило испред чувеног „Руског цара“ у Кнез Михајловој?
Како су им допинговани Италијани „украли“ светско злато из Јапана?
Зашто је све заташкано и ко се од играча највише бунио?
Да ли су се сјајни одбојкаши дружили и ван терена или су имали само један циљ?
Да ли је издао Партизан када је завршио каријеру у Црвеној звезди, али и о наследницама Уни и Емилији, супрузи Ксенији која је спортски психолог и њеној улози, као и зашто никада не касни на састанак Танасковић открива Миљану Милићевићу у искреној животној причи.