У Бугарској ће 14.новембра бити одржани истовремено парламентарни и председнички избори. Доскора се чинило да ће избор шефа државе, за разлику од гласања за нови састав Народне скупштине, бити практично без алтернативе. Али недавни догађаји променили су однос снага и неприкосновени фаворит, актуелни председник Румен Радев, добио је достојне конкуренте.
Председнику државе највише верују
Према септембарском истраживању јавног мњења агенције Тренд, институција председника ужива највеће поверење међу бугарским грађанима. Рад председника позитивно је оценило 46 одсто испитаника, док је такву оцену за рад техничке владе дало 35 одсто анкетираних ( раније је у сличној анкети владу Борисова подржало 22 одсто испитаника), а парламент- само 11 одсто.
Међу кандидатима за председника о којима се највише расправља, поред Радева, могу се издвојити ректор универзитета ”Свети Климент Охридски” у Софији Анастас Герџиков, председник Врховног касационог суда Лозан Панов, као и председник протурске странке Покрет за права и слободе (ДПС) Мустафа Карадаји. Као и на изборима 2016.године, подршку Румену Радеву даје Бугарска социјалистичка партија ( БПС). Осим социјалиста, Радева подржавају и партије попут „Постоји такав народ“, „Устани, Бугарска! Идемо!“, као и нова формација бивших министара Кирила Петкова и Асена Василева „Наставићемо промене”. Главни противник Радева, бивша владајућа странка ГЕРБ Бојка Борисова подржава Анастаса Герџикова, док Лозана Панова подржава коалиција „Демократска Бугарска“.
Како ће гласати турска мањина
Како примећује политиколог Калојан Велчев, одлука Герџикова и Панова да се кандидују за председника променила је динамику кампање, а победа актуелног председника више не изгледа загарантовано. Именовање кандидата из ДПС-а изненадило је, напомиње стручњак. Велчев претпоставља да ДПС на тај начин покушава да мобилише своје бирачко тело и покаже да то уопште није „мала странка“ (на поновљеним изборима за парламент, партија је била на петом месту)
Социолог Андреј Рајчев такође дели ову тачку гледишта. Супротно увреженом мишљењу, за ДПС гласа само 50-60 одсто припадника турске етничке групе у Бугарској, напомиње стручњак. Одлука ДПС-а да предложи свог кандидата постала је својеврсна тачка кључања у самој странци, сматра експерт, имајући у виду напетост која је настала у односима странке и председника Румена Радева у последњих неколико месеци. Рајчев сматра да би то могло довести до мобилизације протурских националистичких расположења међу гласачима ДПС-а, иако то раније није примећено.
Од свих учесника предстојећих избора, само је кандидат ДПС-а био у директном сукобу са актуелним председником. Током посете Турској овог лета, Мустафа Карадаји је изјавио да је ова земља његова “мајка”.
Речи политичара увредиле су Радева, па му се на састанку са представницима странке обратио: „Господине Карадаји, хоћете ли нам рећи коју земљу сматрате “мајком”? Представник ДПС-а је изјавио да цео живот сматра да је његова домовина Бугарска, али да му је Турска прадомовинаа.
Осим тога, у ДПС-у су љути због оптужби да је странка наводно куповала гласове на поновљеним парламентарним изборима. Према речима Карадајија, иза ових оптужби стоји Румен Радев.
Шта су адути кандидата
Главни адут који има следећи кандидат, председник Врховног касационог суда Лозан Панов је његово професионално умеће. Панов оптужује Румена Радева да је „лажни херој“, као и да је пасиван по питању реформе правосуђа. Панов, међутим, оштро критикује и бившег премијера Бојка Борисова, захваљујући чијој “помоћи” је, према речима председничког кандидата, протурски ДПС “преузео” правосуђе.
Што се тиче Анастаса Герџикова, веома је тешко рећи по чему се заправо ректор универзитета у Софији разликује од осталих кандидата.
Као и претходна влада Бојка Борисова и техничка влада, Герџиков такође подржава Скопље на путу ка ЕУ, али истовремено инсистира на томе да се поштује билетерални уговор о пријатељству. Он такође подржава намеру владе Борисова и бившег министра финансија Асена Василева да одустану од наставка изградње нукларне електране код града Белене и искористе постојеће руске реакторе за изградњу нових капацитета у другој нуклеарној електрани у Козлодују. Према мишљењу анлитичара, Бугарска је пристала на то јер су САД јасно ставиле до знања да им се не свиђа спровођење пројекта у Белену.
Међутим, Герџиков даје изјаве уперене против Радева: приметио је да актуелни председник није требало да стаје ни на чију страну током антивладиних протеста у лето 2020.године. Према његовом мишљењу, подршку Радева организованим протестима довела је до подела у друштву.
„Превише филмова о партизанима“
Тешко је рећи да ли је стварно дошло до подела у бугарском друштву, али је апсолутно тачно да је румен Радев, када су у јулу 2020.године почели протести против владе Бојка Борисова и главног тужиоца Ивана Гешева, добио доста озбиљну подршку грађана. Тада је у јеку протеста изашао пред демонстранте са подигнутом песницом, због чега је, међутим, оштро критикован. Бивши судија уставног суда Румен Ненков изјавио је да председник нема право да тражи оставку владе, а да је његова ПР служба вероватно „гледала превише филмова о партизанима“.
Економиста Бојан Дуранкев, у интервју за Спутњик, подсетио је да се након неуспелих покушаја формирања владе, релна власт од 12. маја 2021.године налази у рукама техничке владе, чији је састав одредио председник.
„Привремени“ центар извршне власти прешао је у руке председника, иако он то није тражио, а и министара које је он именовао. Тако је захваљујући између осталог и медијима, институција председника забележила политичке поене, а повољна ситуација обезбедила му несумњиве предности за спровођење идеје о другом председничком мандату.
Уколико партија „Наставићемо са променама“ успе да формира коалициони кабинет са другим „нервозним“ политичарима који су протестовали против владе Борисова, односи између Народне скупштине, Савета министара и председника постаће стабилни и веома срдачни, предвиђа Дуранкев.
Односи унутар ове тројке одавно нису срдачни, будући да кохабитација у Бугарској од самог почетка није ишла. Главни политички противник Румена Радева током његовог првог мандата био је и остао премијер Бојко Борисов.
Ћутање о Наваљном
Радев је неколико пута позвао Борисова да се не скрива иза своје странке и да се кандидује за председника. Борисов је пак изјавио да ће партија ГЕРБ објавити име свог кандидата у последњем тренутку, али то се није догодило. Можда зато што је на претходним изборима кандидаткњиња ГЕРБ, бивша председница парламента Цецка Цачева, изгубила од Радева у другом кругу с разликом већом од 20 одсто гласова, након чега је влада Борисова поднела оставку.
На почетку пандемије шеф државе оптужио је владу да предузима мере због којих ће становништво остати без посла и које ће довести до протеста. Претходно је Радев, који је својевремено био на челу бугарског ратног ваздухопловства, изразио негодовање због начина на који влада и парламент спроводе тендер за избор новог ловца. Избор америчког Ф-16 назвао је „тријумфом лобирања“ и у лето 2019.године одбио да одобри потписивање уговора о куповини авиона.
Борисов није остао дужан и више пута је оптуживао председника да не жели да коментарише скандале везане за Русију. Дакле, када се у јануару 2021.године сазнало за притвор опозиционог лидера Алексеја Наваљног, Борисов је председниково ћутање по овом питању назвао „заглушујућим“. Радев је, са своје стране подсетио премијера на случајеве у којим је полиција применила силу током антивладиних протеста у Софији и оптужио га за „театрално“ понашање. У априлу, када је избио скандал због наводне умешаности Русије у експлозије на војним складиштима у Чешкој и Бугарској, Борисов је поново био огорчен што председник није прокоментарисао ту ситуацију. Као одговор, председник није посебно говорио о експлозијама и наводној умешаности Руса у њих, већ је оптужио владу Борисова да ствара претњу по националну безбедност.
Бугарска као председничка република
Радева често повезују са Русијом: након његове номинације за председника 2016.године, политички ривали су ширили информације да наводно иза његове кандидатуре стоје бивши официри КГБ-а. Неки западни медији назвали су Радева „мини-Трампом“ и чак су писали да би Русија желела да Бугарска постане председничка република. Након победе на првим изборима, сам Радев је изјавио да га не треба посматрати као проруског кандидата који ће наводно повући земљу из ЕУ и НАТО-а. „Ја сам генерал из земље НАТО-а, цео живот сам радио на томе да Бугарска буде јака и активна чланица Алијансе“, изјавио је он.
Економиста Бојан Дуранкев не слаже се са мишљењем да је Радев „проруски оријентисан“.
„Русија не само да не жели да Бугарска постане председничка република – она није заинтересована за сличан развој ситуације. Ствар је у томе да ће се у Народној скупштини Бугарске наћи прикривени и отворени русофили у свим политичким странкама. Русија је заинтересована за Народну скупштину која ради за добро своје земље, а не за председника, који би се могао показати нестабилним на бурне ветрове великих сила“, објашњава експерт.
Критиковао патријарха Кирила
Истовремено, неке од изјава Радева звуче заиста ако не проруски, онда сасвим у духу европских политичара које либерални медији сматрају готово „Путиновим агентима“. На пример, подржао је идеју Макрона и Меркелове да се састану са руским председником на нивоу европских лидера. Шеф државе је такође истицао да европске санкције према Москви немају жељени ефекат и позивао на деескалацију тензија.
„С Русијом делимо заједички европски простор - и у погледу климе и здравствене заштите, а највише- у погледу безбедности. Сви ми можемо да будемо на губитку због конфронтације са овом државом“, изјавио је Радев у јуну 2021.године.
С друге стране, председник је доста бурно реаговао на изјаве патријарха Кирила током посете Бугарској 2018.године. Поглавар Руске православне цркве је током разговора са новинарима изразио незадовољство због искривљивања историјских чињеница везаних за ослобађање Бугарске од Османског царства. Према патријарху, у бугарској реторици може се наићи на мишљење да су пољска и финска војска учествовали у ослобађању једнако колико и руска војска. „Никаква политичка коректност не може да оправда лажна интерпретације историје“, изјавио је тада патријарх. „Дочекали смо Нјегову светост, руског патријарха Кирила као духовног вођу, а он је овога пута изабрао улогу политичара“, прокоментарисао је Радев.
„Сви смо ми русофили“
Бојан Дуранкев сматра да је Радев и евроатлантиста, и русофил истовремено. Такво понашање је разумљиво.
„Када Бугарска и Русија имају дугорочне везе у сферама културе, науке, образовања, здравства, производње, трговине итд, то је од користи за обе земље. Ако се ово сматра русофилством, онда смо сви ми русофили у Бугарској. Сходно томе, Радев је у извесном смислу русофил, али то га не спречава да буде германофил, франкофил итд. Свет је обојен у многе боје - људи нису само русофили. Ми смо „фили” на много начина“, закључио је економиста Бојан Дуранкев.
Иначе, актуелни председник Бугарске Румен Радев могао би да победити у првом кругу предстојећих избора. О томе сведоче подаци истраживања јавног мњења агенције „Галуп интернешенел“. За акуелног шефа државе спремно је да гласа 51,2 одсто испитаника, за ректора универзитета у Софији Анастаса Герџикова – 22,5 одсто, за лидера протурске партије Мустафу Карадајија и његову партију „Покрет за права и слободу“ 7,9 одсто, а за шефа Врховног касационог суда 6,2 одсто испитаника.