Оптинска пустиња је ставропегијски мушки манастир Руске православне цркве, смештен недалеко од града Козелска Калушке области у Калушкој епархији.
Постоји неколико верзија о датуму и околностима оснивања манастира. Према једној од њих, Оптинску пустињу је основао покајани разбојник Опта у 15. веку који је у монаштву примио име Макарије. Према другој верзији, манастир је основао кнез Владимир Храбри.
Оптинска пустиња се 1821. године претворила у један од духовних центара Русије. Изграђени су нови храмови и звоници, основан је скит. Манастир су посећивали Гогољ, Достојевски, Толстој, Жуковски, Тјутчев, Аксаков. Манастир је служио као својеврсни религиозно-филозофски и културни центар.
Достојевски је боравио у скиту Оптинске пустиње 1878. године после трагичног догађаја - смрти најмлађег сина Аљоше. Тамо је упознао старца Амвросија који је прототип старца Зосима из романа „Браћа Карамазови“.
Лав Толстој је посећивао манастир шест пута, а једном је чак пешке стигао из Јасне Пољане.
На територији Оптинске пустиње налазе се три света извора.
Било је периода када је манастир био потпуно запуштен. На пример 1773. године у манастиру су живела само два монаха у позним годинама.
Оптински старац јеромонах Генадиј сматрао се духовником цара Александра I.
Декретом Савета народних комесара Оптинска пустиња је затворена 1918. године, а на територији манастира био је концентрациони логор.
Манастир је враћен РПЦ тек 1987. године када су и обновљена богослужења.
На територији Оптинске пустиње налази се 11 храмова. Главни храм Ваведења Пресвете Богородице изграђен је 1689. године.