У документу се напомиње да амерички сенатори не признају Александра Лукашенка за легитимног председника земље и захтевају да се нови избори одрже под надзором ОЕБС-а. Експерти примећују да је циљ Вашингтона промена власти у Минску и створи још једну непријатељску државу на западној граници Русије.
Да је Одбор за спољне послове усвојио је документ којим се америчке власти, заједно са савезницима, позивају да појачају притисак на белоруске власти саопштио је на Твитеру председник одбора Боб Менендез, а текст документа објављен је на веб страници Конгреса САД.
„Сенат подржава блиску координацију напора владе САД са ЕУ, Уједињеним Краљевством, Канадом и другим савезничким и партнерским земљама, као и са међународним организацијама ради на промовисању принципа демократије, владавине и људских права у Белорусији и позива на даљу координацију напора за максималан притисак на Лукашенков режим“, стоји у документу.
У резолуцији се наводи да „САД подржавају народ Белорусије у жељи да очувају свој суверенитет, могућност да изаберу вођу ког желе“, као и да Сенат „скреће пажњу на опсежне активности које предузима белоруска опозиција како би координирала напоре са САД, ОЕБС и УН да би свом народу обезбедила слободне и поштене изборе“.
У документу се такође наводи да амерички Сенат и даље „одбија да призна Александра Лукашенка за легитимно изабраног лидера Белорусије“.
„Сенат позива да се одрже нови председнички и парламентарни избори у Белорусији како би били слободни и поштени у складу са стандардима ОЕБС као и надгледани од стране његових посматрача, а такође и независних унутрашњих посматрача“, наводи се у документу.
Притисак на Белорусију
Односи Вашингтона, ЕУ и Минска ескалирали су након председничких избора у Белорусији у августу 2020.године. Према подацима Централне изборне комисије Белорусије, Александар Лукашенко је победио са 80,1 одсто гласова. Опозициони кандидат Светлана Тихановска освојила је 10,1 одсто гласова.
Белоруска опозиција одбила је да призна резултате избора, оптужујући власти за фалсификовање резултата гласања, а Тихановска се прогласила победницом. У земљи су почеле масове протестне акције које су прерасле у нереде и сукобе са службеницима полиције. Изборне резултате нису признале ни САД, као ни низ европских земаља. Против Белорусије је уведено неколико пакета санкција.
Погоршање односа између Минска и западних земаља почело је у мају ове године након инцидента са приземљењем путничког авиона „Рајан ера“ у Минску.
Министарство спољних послова Белорусије, коментаришући нове рестриктивне мере, приметило је да „једино чему Запад тежи, док игнорише резултате изражене воље белоруског народа, јесте промена власти у Белорусији“.
Прижељкују промену власти
У децембру 2020.године „Вашингтон пост“ објавио је чланак у име Светлане Тихановске, који је садржао захтев америчком Сенату с да се што пре донесе закон који би председнику САД дао додатна овлашћења за увођење санкција против Белорусије.
У јулу 2021.године, Тихановска се у САД састала са високим представницима Бајденове администрације — америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном и председничким саветником за националну безбедност Джејком Саливаном. На овом састанку она је тражила да се уведу нове секторске санкције против Белорусије.
Тихановска се такође састала са америчким председником Джозефом Бајденом. Она је на свом „Телеграм“ каналу навела да је „позвала председника Бајдена да помогне да Белорусија постане успешан пример ненасилне транзиције ка демократији“.
Николај Межевич, главни истраживач Института за Европу Руске академије наука, изјавио је за РТ да резолуција сенатског одбора о притиску на Белорусију представља потврду спољнополитичке оријентације Вашингтона усмерене против савезника Русије.
„Минск је савезник Москве а у добрим односима је и са Пекингом, а све што означава притисак на Русију и Кину за америчке сенаторе је добро“, наводи Межевич.
Политиколог поводом чињенице да се у резолуцији сенатског одбора помиње помоћ белоруској опозицији фактички представља признање да Вашингтон спроводи активности на промени режима у Белорусији.
„САД су финансирале значајан део програма који се односе на активности белоруске опозиције у Летонији, Литванији, Пољској и Украјини. То се делом ради од новца поменутих земаља, а делом за новац Вашингтона тако да су амерички сенатори сами себи поднели извештај о свом субверзивном раду“, каже Межевич.
Павел Фељдман, заменик директора Института за стратешке студије и прогнозе Руског универзитета пријатељства народа, каже да појава ове резолуције не треба да чуди будући да ни земље ЕУ, нити САД не намеравају да признају легитимност председника Лукашенка.
Он додаје да људи који су усвојили ову резолуцију добро знају да то ни на који начин неће утицати на институцију председника у Белорусији, нити ће председнички или парламентарни избори у тој земљи бити превремено одржани.
Циљ притиска САД на Белорусију је, према оцени овог стручњака, смена актуелног политичког режима у Минску неким прозападним.
„Наравно, Сједињене Државе не интересује судбина обичних Белоруса, као што их није интересовала ни судбина становника Авганистана, а једини смисао спровођења такве спољне политике према Белорусији је покушај да је претворе у другу Украјину. То се ради како би се на западној граници Русије појавио још један регион антируске оријентације а међу Белорусима посејала русофобска расположења и раздор међу народима, како би се осујетила реализација принципа Савезне државе Русије и Белорусије и изградња јединственог економског и безбедносног система“, оцењује Павел Фељдман.
Свет се данас враћа, упозорава он, на стари блоковски систем. „САД би свакако са задовољством виделе Белорусију у редовима својих верних поданика какви су већ земље Прибалтика, Украјина, Пољска и неке друге државе. Међутим, у овом тренутку нема наговештаја да би ти амерички планови могли да успеју“, закључио је руски експерт.