Британци никада нису ни отишли са Балканског полуострва и та константа балканског сегмента њихове политике траје од почетка 19. века и јачања снажног таласа русофобије који је захватио британско јавно, политичко, интелектуално мњење. То се ништа није променило до данашњег дана. Иако су доста касно ушли у Европску унију, односно тадашњу Европску економску заједницу, они су је први и напустили, што им је дало додатну слободу да се врате својим изворним принципима.
„
Британци су током 19. века имали заиста беспрекорну дипломатску службу у читавој Европи, а нарочито на Балканском полуострву. Међутим, они нису имали само дипломатско-политички сегмент рада, већ и тај посебно софистицирани,
обавештајни рад, тако да су они као своје дипломатске представнике слали своје најбоље обавештајце”, рекао је Растовић у емисији радио Спутњика „
Од четвртка до четвртка“.
Када говоримо о утицају и
умешаности Велике Британије у последња дешавања пре десетак дана на простору Косова и Метохије и подршке
акцији РОСУ и такозваној приштинској влади, онда, додаје он, треба узети у обзир чињеницу да су они то радили и у 19. веку.
Тада су, подсећа наш саговорник, подржавали Османско царство као најјачу брану продору руског утицаја на балканском полуострву и онемогућавање српског национално-ослободилачког покрета, тако да за њега ово не представља никакво изненађење, већ је то само један у низу догађаја који су обележили британску спољну политику.
Све ове чињенице су познате и председнику наше државе, те нема места чуђењу његовој јасној поруци да зна да Велика Британија стоји иза дешавања на северу Косова. У најмању руку су, каже Растовић, чудна понашање и
британског амбасадора у Приштини и некадашњег представника ЕУ у Београду.
Вилајет је, објашњава он, територијално правна јединица у оквиру Османског царства, а његове границе су практично границе такозване велике Албаније. Они су тада пројектовали да у његов састав, као посебног политичког ентитета, односно као клице будуће велике албанске државе, уђе неколико вилајета у саставу Османског царства. То је, додаје Растовић, косовски вилајет који је формиран 1877. године, битољски вилајет, то су још скадарски вилајет, вилајет Јањина, као и део солунског вилајета.
„Практично су то мање-више територије данашњих држава Грчке, Србије, Црне Горе и Северне Македоније. Према томе, ништа ово није случајно, све што се ради је плански. То се наставило 1912. године формирањем најпре аутономне Албаније, односно касније албанске државе, а наставило се током Првог и Другог светског рата. Мора да се помене и тај несрећни Устав из 1974, чијим је амандманима Србија расточена на три дела и на тај начин су садашњи албански интелектуалци добили подстицај да оживе идеју велике Албаније“, нагласио је он.
Велика Британија и њена дипломатија и политика, каже Растовић, темељно, дуготрајно и континуирано раде на формирању те једне велике албанске државе, а не треба заборавити да су у формирању Призренске лиге можда и пресудан утицај имале управо британске дипломате. Лондон, дакле, додаје наш саговорник, већ више од једног века ради на томе да се један део српског националног, политичког и историјског средишта српског народа одвоји од своје матице, односно Републике Србије и да се прикључи Албанији.
Не треба ипак пренебрегнути ни чињеницу, подвлачи Растовић, да Велика Британија није само заинтересована за Косово и Метохију, већ и за подручје Босне и Херцеговине. Он подсећа да су Британци пре неколико година били иницијатори резолуције о геноциду српског народа и захваљујући покојном амбасадору Виталију Чуркину и одлучном ставу Русије, спречен је тај скандалозан захтев да се Србија, односно српски народ прогласе за геноцидни.