Милиони дигиталних сатова широм Европе почели су да касне почетком 2018. године. Утврђено је да су кашњење проузроковале нестабилности струје с пореклом на северу Косова. Из ЕМС-а су тада рекли да је фреквенција у континенталној Европи била умањена због недостатка од 113 гигават-часова електричне енергије. Толико струје Гренланд потроши за шест месеци.
Прошле године установљено је да се на северу Косова троши чак 20 одсто више струје него што се трошило пет година раније. Разлог је рударење криптовалута.
Север Косова – рај за рударење криптовалута
Не чуди што је тако. Када се од укупних трошкова рударења одузме фиксни трошак набавке опреме, која кошта више хиљада евра, остаје само варијабилни трошак електричне енергије. Пошто машине за рударење троше много струје, јасно је зашто је север Косова постао оаза за рударе.
„Ако отпишете одређену своту новца за опрему као почетну инвестицију, вама је профитабилност, технички, 100 одсто, ако не рачунате да сваког месеца одбијате амортизацију опреме. Ако не плаћате струју, немате друге трошкове“, подвлачи Стефан Игњатовић, менаџер компаније „Тендерли“, која се бави анализом паметних уговора за блокчејн технологија.
Истраживање БИРН-а из маја ове године показало је да рударење биткоина доноси све већу зараду у четири косовске општине с већински српским становништвом: Лепосавићу, Звечану, Зубином Потоку и Северној Митровици.
„Вероватно рударе биткоин добрим делом, јер се људи који рударе углавном одлучују за ту криптовалуту, пошто је много више виде као новац него етеријум. Кад видите да је етеријум 4.000, а биткоин 60.000 долара, вероватно је да ћете рударити битокин“, резонује Игњатовић.
Колико је рударење на северу јужне покрајине постало уносан бизнис говоре и писања косовских портала, у којима се наводи да је група пензионера из Зубиног Потока платила опрему 3.000 евра и тај новац повратила за шест месеци, као и да је у истој општини украдена опрема за рударење вредна више од 30.000 евра.
Истраживања показују да рударење биткоина доноси све већу зараду у четири косовске општине с већински српским становништвом: Лепосавићу, Звечану, Зубином Потоку и Северној Митровици.
© Sputnik / Vladimir Trefilov
/ Експлоатисање неплаћања струје
Игњатовић подсећа да су медији преносили да су се Срби и Албанци с Косова удружили како би рударили на северу јужне покрајине. Он је уверен да се неплаћање струје на северу Косова и даље максимално експлоатише за рударење криптовалута.
„Да л’ су се закачили на струју преко бандере или постоји човек који је то већ урадио па другима даје да се закаче на њега, ко то зна. У сваком случају, ко год да учествује у том процесу тамо зарађује озбиљне паре. Не верујем да је било ко тамо престао да то ради. Вероватно су само повећали број графичких карата или које год опреме, било да рударе биткоин или етеријум или нешто треће“, истиче Игњатовић за „Спутњик“.
Првог октобра Приштини је истекао рок да уведе систем наплате електричне енергије, али то се још увек није догодило. Почетком маја ове године, у парламенту тзв. Косова усвојен је предлог да КОСТТ обезбеди око 11 милиона евра за плаћање струје општинама на северу Косова и Метохије.