Археолози предочавају за да таква фигурина до сада није била позната: била је обојена у зелено и црвено, а чак су јој у црвеној боји стилизоване „чизмице”.
На овом локалитету августа 2019. године дошло је до сензационалног открића једне од најмонументалнијих примерака винчанске фигуралне пластике, фигурине под именом Вита, датиране на период од 5.500 до 4.750 г.п.н.е. Захваљујући овом открићу археолога Сање Црнобрње Красић, цео локалитет је поново добио на значају и Министарство културе и информисања финансијски је помогло прва системска археолошка истраживања. А она већ дају импозантне резултате.
„За сада смо пронашли још 15-ак фрагмената неких других великих фигурина, а та ’шарена‘, нажалост без главе, висока је шест центиметара и тип је фигурине какав до сада нисмо познавали“, напомиње др Адам Црнобрња, руководилац археолошких истраживања.
Пре две године је приликом заштитних истраживања дошло до открића велике скулптуре и тада је праћен само канал, који је још увек централни део сонди, наводи археолог.
„Сада је неопходно да сазнамо шири контекст. На основу првих индиција, претпоставили смо да је у питању читава неолитска кућа. Међутим, када смо кренули у ова ископавања, установили смо да се највероватније ради о комплексу неолитских пећи, огњишта, прилично је загонетна ситуација“, рекао је он за Новости.
Археолози Народног музеја у Београду, Народног музеја у Крушевцу у сарадњи са Завичајним музејем Жупе из Александровца, настављају са истраживањима која ће трајати најдаље до 10. новембра.