Аутор наводи да се после распада Совјетског Савеза земља нашла у зависности, с обзиром да су њени нафтоводи пролазили кроз државе које су одједном постале независне и не увек пријатељски настројене према Москви. Међу њима су Украјина, Молдавија, као и бивше чланице Варшавског пакта: Пољска, Чешка, Румунија и Бугарска.
„Односи Москве са многим од ових земаља су се променили и то не увек набоље са становишта Русије... Не изненађује што она намерава да прекине своју зависност од таквих веза“, сматра аналитичар.
Аутор чланка претпоставља да ће „Северни ток 2“ омогућити Русији да реши овај проблем.
Он је такође демантовао мишљење које постоји на Западу да је гасовод прављен као „гасна замка“ за Европу.
Гасовод „Северни ток 2“ пролази од обале Русије преко Балтичког мора до Немачке и чине га два крака укупног капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње. Његова изградња завршена је 10. септембра. Тренутно је у току процес сертификације компаније „Норд стрим 2 АГ“ као независног оператора гасовода. Сертификација ће се одвијати у две фазе: прво ће немачки регулатор израдити нацрт решења, а затим ће га оценити Европска комисија. Цео процес могао би трајати неколико месеци. Берлин је већ добио од Москве цео пакет неопходних докумената.
Москва је више пута наглашавала да нови гасовод није политички, већ економски пројекат, користан и за Русију и за Европску унију.