Са 40 година, Кетрин Монвоазан нашла се у мрачној просторији, осветљеној бакљама када ју је група мушкараца осудила на смрт.
Био је то необичан крај живота за некога чији је спољашњи изглед био релативно уобичајен за 17. век. Катарина је била жена златара и трговца свилом. Живела је удобно у ужурбаном насељу у срцу Париза. Била је мајка, предузетница, филантроп, заљубљеник у уметност.
Али она је такође била и вештица, и то она која је замало срушила француску аристократију и скоро успела да убије краља.
Ни у једној историјској књизи нећете наћи много о Кетринином раном животу. Рођена као Кетрин Деше 1640. године, сматра се да је била строго васпитана и сиромашна. Већ са девет година била је на улици, сналазећи се за живот.
Удала се за златара и трговца када је имала 20 година. Веома брзо је схватила да је њен муж неспособан и непоуздан. Посао му је пропадао, био је у огромним дуговима, а Кетрин је одбијала да се врати на улицу. Тада је урадила оно што је у то време радила свака предузимљива млада жена са вештином читања из длана и основним разумевањем мрачних вештина: постала је владарка отрова.
Наравно, не одмах.
С обзиром на кругове у којим се кретала, захваљујући послу свог мужа, Кетрин је почела са вештичарењем, и то у елитним круговима француске аристократије. Вежбала је хиромантију и читање лица, говорећи депресивним, незадовољним племкињама како да побољшају своје бракове. Користила је траве, па је понекад давала и лекове за болове. Повремено је била и бабица — научила је како да изврши абортус, што је било веома популарно у време када је жеља за развратом куљала током строгог католицизма.
Жене снажне воље, посебно оне за које се причало да користе црну магију, плашиле су тадашње лицемере у црвеним хаљинама. Али Кетрин је била паметна и бескомпромисна. Уверила је свештенике и професоре теологије на универзитету Сорбона да јој је Бог дао све вештине које поседује. Говорила им је да она само користи психологију и своју веру како би помогла људима у невољи.
Кетринин посао, који је сада наизглед подржавала Црква, почео је да цвета.
Наравно, будући да је била лукава жена, Кетрин је пратила трендове међу својим клијентима. Већина њих, ако не и све, желеле су нешто од својих мужева. Неке су желеле да одређени младићи постану њихови мужеви, неке су желеле да им мужеви буду мртви, неке су хтеле да наследе породично богатство... Кетрин је тада почела да прави напитке – сваки намењен одређеној жељи. Млела је и мешала кости, шпанску мушицу, људску крв, струготине метала... Све како би помогла неким од најплеменитијих жена тадашњег друштва.
Али нису љубавни напици или читање линија лица довели чувену Ла Вуаза, на ломачу... то су била убиства, црне мисе и отрови.
Једна од њених најскупљих услуга постала кључна у њеној смртној пресуди.
Црне мисе
Ла Вуазан је ангажовала свештенике – од којих су неки били њени љубавници или дужници – да изводе сатанске ритуале у катакомбама испод њеног дома. Ове богохулне црне мисе биле су мрачне инверзије традиционалног католичког ритуала у којем би гола жена лежала на олтару, држећи црне свеће у свакој руци и са пехаром на стомаку. Свештеник би вршио сатанске обреде над њеним телом пре него што би сипао крв новорођене бебе у чашу док се жена молила мрачном господару.
Да ли је беба била жива или не, никада није утврђено, али Ла Вуазан није било тешко да нађе бебу за ритуал. Она је годинама раније отворила дом за невенчане мајке, помажући женама да изврше абортусе и сиромашним девојкама да збрину своје бебе након порођаја. Клијентели ниже класе није наплаћивала ове услуге. Наплаћивала их је женама које нису могле да приуште себи скандал са ванбрачним дететом. Несрећним сиромашним женама је можда говорила да ће пронаћи домове за њихову децу, или им није говорила ништа. У сваком случају, стално је имала крв за своје ритуале захваљујући својој „филантропији“.
Афера отров
Афера отров је био скандал који је потресао француско племство у 17. веку.
Све је почело суђењем Мадам де Бринвилијер, која је била оптужена да је са својим љубавником убила свог оца и браћу како би наследила имање.
И сам Краљ Сунце, Луј Четрнаести, тада се уплашио да би могао да постане жртва тровања. Упослио је слугу – пробача хране, а шефу париске полиције је одобрио да отпочне лов на вештице.
У току лова на вештице ухапшена је Мари Бос, чувена француска тровачица која је била члан сложене мреже прорицача, алхемичара и мајстора прорицања којој је сама Ла Вуазан припадала.
Бос и Ла Вуазан су биле ривалке — Кетрин је имала клијентелу која је више плаћала, па је и сама живела раскошним животом и трошила новац на скупе ствари. Босова је пак била боља тровачица, а њихово неслагање била је довољно да Босова увуче и Ла Вуазан у аферу отров, преноси Национална географија.
Кетрин је ухапшена, мада вероватно није мучена. Шеф полиције је знао да Ла Вуазан има одређене слабости – љубавнике и вино – стога ју је држао у алкохолисаном стању тражећи од ње детаље о томе коме је све служила и шта те услуге подразумевају.
Истина је изашла на видело.
Не само да је Ла Вуазан чувала неке од најмрачнијих фантазија елите, него је била веома близу самог краља. Њена најистакнутија клијенткиња била је Мадам де Монтеспан, званична љубавница краља Луја Четрнаестог, која је, како се верује, тражила услуге од Ла Вуазан – прво за љубавне напитке, како би је краљ одабрао, а онда и за све друго што јој је било потребно. Шта год да је Ла Вуазан урадила, деловало је – јер је Мадам де Монтеспан краљу била званична љубавница више од деценије. Наводно је Мадам де Монтеспан присуствовала и црним мисама, а верује се да је постојао отров спремљен за краљеву нову љубавницу, или чак самог краља.
Није отишла тихо
Верује се да је помогла у тровању преко 1.000 људи, а неки спекулишу да је убила преко 2.500 беба за потребе својих церемонија. Умрла је почетком 1680. након што ју је „ватрени суд“ прогласио кривом и достојном једне од најстрожих казни које је суд могао изрећи. Али није отишла тихо.
Неки кажу да је молила за милост, други како је викала да је невина, а трећи да је проклела породице сваког од мушкараца одговорних за њену пресуду.