Лавров је навео да су тренутно „на дневном реду задаци заустављања и контроле миграционих токова из Авганистана, јер под маском избеглица у суседне земље могу да продру и већ покушавају да продру терористички и криминални елементи. Овај циљ може се постићи само стварањем нормалних животних услова у самом Авганистану“, објаснио је министар.
Он је приметио да ће у будућности то бити важан предуслов за постепени повратак Авганистанаца у своју домовину.
„Још једном позивамо суседне земље Авганистана да спрече војно присуство на својој територији америчких и снага НАТО-а које планирају да се тамо преселе након што су напустиле Авганистан“, рекао је Лавров.
Према његовом мишљењу земље-чланице НАТО-а и Сједињене Америчке Државе требало би да сносе основну одговорност за социоекономски опоравак Авганистана, јер су управо оне довеле земљу до тренутног стања.
„Очигледно је да ће формирање система националног образовања, здравствене заштите и, уопште, успостављање ефикасне социо-економске инфраструктуре Авганистана захтевати огромна финансијска средства. С тим у вези желим да истакнем: управо они који су довели земљу до садашњег стања треба да сносе главну одговорност“, констатовао је он.
Министар сматра да је очигледно време да се „покрене мобилизациони рад на прикупљању ресурса за финансијску, економску и хуманитарну помоћ Авганистанцима“.
„Надамо се да је већ у прошлости уобичајени за западњаке принцип одржавања конференција ради конференција. Време је за конкретан рад у том правцу“, истакао је Лавров.
При томе је нагласио да улогу координатора у томе треба да играју Уједињене нације.
„Управо су се Уједињеним нацијама обратили учесници седнице у московском формату консултација о Авганистану 20. октобра“, додао је Лавров.
„Московски формат“
Како је навео, „Московски формат“ нема алтернативу.
Према његовим речима, у последње време Москва бележи повећање активности различитих регионалних и међународних форума о Авганистану.
„Важно је да се они не дуплирају, већ органски допуњују рад једни других. Уверен сам да ће данашња дискусија дати значајан допринос нашим заједничким напорима за решавање бројних изазова авганистанског народа. Он ће помоћи у одржавању стабилности и безбедности у региону и шире“, закључио је Лавров.
Прошле недеље у Москви је одржан састанак „Московског формата“ о Авганистану на којем су учествовали представници десет земаља региона и висока делегација Талибана (терористичка организација забрањена у Русији).
„Московски формат“ консултација о Авганистану основан је у априлу 2017.године. Он окупља 11 земаља заинтересованих за решавање авганистанског питања. То су Русија, Авганистан, Кина, Пакистан, Иран, Индија, Казахстан, Таџикистан, Киргизија, Узбекистан и Туркменистан. Русија традиционално позива на састанке Московског формата и Сједињене Америчке Државе, али Вашингтон није учествовао у свим састанцима.
Ситуација у Авганистану
Почетком августа талибани су појачали офанзиву против владиних снага у Авганистану. Милитанти су 15. августа ушли у главни град и преузели контролу над председничком палатом, а 16. августа су објавили да је рат у Авганистану завршен и да ће државно уређење бити одређено у блиској будућности. У ноћи 31. августа америчка војска напустила је аеродром у Кабулу, чиме је прекинуто скоро 20-годишње америчко војно присуство у Авганистану.
Талибани су 6. септембра објавили да је и Панџшир, последња од 34 авганистанске провинције, прешао под њихову контролу. Следећег дана објављен је састав привремене владе Авганистана: на њеном челу је Мухамед Хасан Ахунд, који је током прве владавине Талибана био министар спољних послова и налази се под санкцијама УН.