Он је указао да је количина антитела нешто што најлакше можемо да измеримо, али се на основу тих резултата не може јасно одредити да ли смо имуни или не.
„Антитела су само један вид одбране. Свака инфекција покреће Т-лимфоците, ми правимо и неке меморијске ћелије које дуго живе и памте и које, када поново сретну вирус, боље реагују и заштите нас”, објаснио је професор Марковић.
То је, како каже, у ствари имунолошка меморија и на основу тога ми имамо имунитет када прележимо инфекцију и после вакцине.
Једина антитела, истиче, која дају неку јаснију информацију су неутралишућа антитела, чију количину могу да раде само специјализоване лабораторије.
„Ма шта ви мерили у било којој лабораторији, ви нећете измерити ниједан параметар да ли сте имуни или нисте. Добијте вакцину онако како је речено и број доза онако како је речено и немојте мерити количину антитела, јер ја нећу знати да вам протумачим резултат”, навео је професор Марковић.
Он је за РТС истакао да постоје велике индивидуалне разлике у отпорности на ковид и начинима како се болест развија.
„Ми уопште не знамо зашто неко има асимптоматску форму, зашто један број има блажу, а неки тако тешку и са смртним исходом, али је чињеница да је то тако, и чињеница је да не постоји начин да ми то унапред предвидимо”, рекао је доктор Марковић.
Сва истраживања су, наводи, усмерена на генетске предиспозиције које би могле да одреде зашто неко има блажу или тежу форму.