Сјајни млади борац има већ дуг стаж у репрезентацији Србије, велики је таленат и адут Србије на предстојећем Светском првенству.
Али, бокс није био његова прва љубав.
„Доста рано сам кренуо на бокс, негде у осмом разреду, није да сам био залуђеник за боксом, прво сам тренирао карате, гледао сам Бруса Лија, седам, осам година сам био у каратеу, али сам хтео нешто више, био сам хиперактиван, боксерски клуб ми је био близу и кренуо сам у салу. Временом је расла љубав и жеља за тренингом, ту сам и дан данас“, навео је Глигорић у емисији „Миљанов корнер“.
Како је навео, у свему му је веома важна подршка породице.
„Моји родитељи су имали искуства са борилачким спортовима, али мама ни карате није хтела да гледа, а не бокс, то је за њу хорор, баба је хтела да ме се одрекне. Мама ни сада не гледа мечеве, када је мој меч она изађе и после се врати, можда је репризу одгледала једном“, додао је Глигорић.
Као дечак научио је да се бори, али и да не запостави школовање.
„Морао сам да се истакнем, био сам мањи од свих, морао сам да се докажем у школи, али школа није смела да испашта због бокса, био сам одличан ђак, родитељи нису морали да ме спутавају, чак сам успевао да отпутујем у Русију на двадесетак дана, вратим се и добијем све петице“.
Глигорић је пред добијањем дипломе, до завршетка Електротехничког факултета у Новом Саду има још три испита.
„Бокс те научи да се бориш у животу, загазио сам у сениорске воде већ када сам уписао факултет, било је тешко да одустане, био сам у ситуацији да се одрекнем свега и да пробам да успем у две ствари или само у једној ствари, али сам одлучио да урадим све то како знам и умем“, открио је Глигорић, на шта је капитен и колега из репрезентације Владан Бабић уз смех прокоментарисао:
„Ја кажем, то је боксерски изрод. Ми му решавамо испите. Када дођемо на припреме ми понесемо лап-топове и ми му све радимо! Ја сам му објаснио, када добије диплому доњи десни угао, тамо где је потпис декана, иде мени.“.
Како – јако!
„На пример, одем на припреме три дана, вратим се у Нови Сад на слободан дан, уместо да одмарам идем на вежбе да бих могао да изађем на испит. Било је момената, скидам киле, чекам меч, сутрадан имам испит, одем на испит и вратим се на меч, такви су моји дани последње три, четири године. Све сам покушавао да укомбинујем, научио сам да се борим без одустајања“, истакао је Глигорић.
Глигорић је један од боксера који су често суочени са скидањем килограма, неретко веома мучног процеса због којег се дешавало да се боксери и боксерке онесвесте током самог мерења.
Водитељ емисије Миљан Милићевић је нашег боксера упитао да ли је то најтежа мука сваког боксера?
„Ја не знам како да вам објасним... Када ви легнете у кревет, жедни сте, а не смете да пијете воду, ви сањате воду, сањате да једете... То је нешто најгоре, то не бих свом најгорем непријатељу пожелео, али то је саставни део спорта – ви сте борац, знате да и други то раде и да је њима исто тако. И ви издржите и не одустајете“, објаснио је Глигорић и додаје да се не толерише ни 50 грама преко дозвољене тежине.
Глигорић је у првом колу перолаке категорије (до 57кг) на Светском првенству у Београду био слободан, па га очекује дуел друге рунде против Киргистанца Акилбека Есенбека Улуа у четвртак не пре 13.35.