ЕКОНОМИЈА

Ко је крив за поскупљење гаса

Поскупљење гаса последњих месеци створило је притисак на европску привреду и потрошаче. Експерти то повезују са неколико фактора: испражњеним складиштима гаса у Европи, пост-пандемијским економским опоравком и повећањем потрошње енергије, а такође истичу да за то не треба кривити Русију, која своје уговорне обавезе уредно испуњава.
Sputnik
„Проблем свих ових савремених кретања цена гаса, заправо, није проблем ни Путина, ни Гаспрома, ни било кога другог, него је то проблем Европљана. Они су сами створили берзански систем трговине нафтом и нафтним дериватима, где су успешно све банке, орјентишући се не на понуду и потражњу, већ на процену могуће цене, формирале вредност фјучерса, који је узлетео до несразмерних висина пошто су банке процениле да би могао настати дефицит... Сходно томе, након Путинове интервенције и изјаве да ће све бити у реду, цене су нагло пале. Цела ова ситуација са поскупљењем ником није донела посебан профит, осим банкарима“, каже за Спутњик Дмитриј Гусев, потпредседник Независног енергетског савеза.

Политика кроји цене

Многи руски експерти сматрају да би пуштање у рад гасовода „Северни ток 2“ могло да обори цене гаса.
„Данас је главно питање стварање адекватних, нормалних услова за транспорт гаса, пре свега пуштања у рад „Северног тока“, који може у довољној да обезбеди испоруке гаса, јер ма колико галамили наши европски партнери, највећи део гаса је неопходно куповати по дугорочним уговорима...“, истиче Гусев.
Цена новембарских фјучерса за гас у Европи на отварању трговања у четвртак пала је за око 10 одсто, на 950 долара за хиљаду кубних метара. До тога је дошло након што је Путин затражио да се напуне гасом подземна складишта у Русији и да након тога започне повећање испорука у Европу. Због тога Гусев сматра да треба сачекати да прође 10. новембар, када ће се завршити интерно складиштење гаса и повећа се снабдевање Европе.
„До тада ће Европа створити неку врсту консолидоване позиције и схватити да је, ипак, потребно договарати се и са „Гаспромом“ и са Русијом, а не да пишу разним медијима да ли је неко започео енергетски рат или не. Мислим да ће у другој половини новембра доћи до пада цена на просечни сезонски ниво“, оцењује експерт.
Гусев сматра да је незахвално давати прогнозе на будућу цену гаса, јер то зависи од више фактора.
„Не волим да прогнозирам, јер се увек нешто непредвиђено може десити. Рецимо, „Зелени“ у Немачкој најављују протесте против пуштања у рад „Северног тока 2“. Чак и ако „Гаспром“ десетоструко повећа испоруке гаса у Европи, берзанске цене ће и даље реаговати на „Зелене“ и вртоглаво ће скочити“, објашњава експерт.
Он истиче да на формирање цена не учествује толико економија, колико политика.
„Ако се неко уплаши почеће да купује гас по сваку цену. Тешко је предвидети, али мислим да ће се цене вратити на ниво од 400-500 долара. Даље ћемо пратити ситуацију и како се ко понаша. Примера ради, био је и састанак који би требало да покаже шта да радимо са нашом целокупном зеленом економијом, какве и колике порезе на угљеник, јер ако Европа одлучи да уведе намет на угљеник, онда ће то директно утицати на цену гаса која ће расти“, каже Гусев.

„Твит“ Илона Маска може све да сруши

Он подвлачи да много фактора утиче на тржиште и цену гаса - може се направити било каква рачуница и економски модел, али све то може бити срушено само једним „твитом“ Илона Маска.
„Нажалост, налазимо се у позицији када ниво усвајања стратешких одлука зависи од понашања људи који нису посебно везани за те индустрије. Направићу малу дигресију, али исто тако се климатска питања решавају на основу мишљења госпође Грете Тунберг, а не на основу одлука Академије наука. Односно, прелазимо на свет који Орвел и Замјатин чак нису могли ни да замисле. Нису могли ни да замисле тај ниво контроле над свим“, констатовао је Гусев.
Гусев истиче да логика сваке земље мора да буде јасна, попут Мађарске, која је крајем прошлог месеца потписала са „Гаспромом“ нови дугорочни уговор о испорукама гаса до краја 2036. године. Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто је оценио да је вредност новог уговора „далеко повољнија од досадашњег“.
„Сваки озбиљан финансијер у контексту личних финансија рећи ће вам да ако желите да профитирате на финансијским тржиштима да две трећине треба да уложите у обвезнице, а трећину у акције. Односно, две трећине ће носити стабилан приход и гарантован повраћај новца, а трећина је у ризику. То јест, можете зарадити много, или можете изгубити све. И овде је исто. Тј. логика сваке државе мора бити јасна. Имате уговорене количине, које се стабилно испоручују по разумној цени, можда је изнад тржишта, може бити испод тржишта, али биће. Неће стати са радом котларнице, неће стајати фабрике, неће се смрзавати пацијенти у болницама и деца.... Па, чак и ако постоје људи који продају услуге у оквиру финансијског менаџмента, онда би барем лидерима држава то требало да буде, ако не јасно, онда барем да знају“, закључио је експерт.
„Дивљање“ цена гаса нагло се смирило након што је руски председник Владимир Путин наложио да Русија повећа испоруке Европи. Експерти не искључују пад цена и на 400-500 долара, уз ограду да су такве прогнозе незахвалне, јер то „није само економско, већ је и политичко питање“. Уосталом, једним „твитом“ Илон Маск може променити ствари.
РУСИЈА
Амерички медији: Борба против руског гаса коштаће Европу десетине милијарди долара
РУСИЈА
Директор руског нафтног гиганта упозорава: Ера јефтине енергије се ближи крају
РУСИЈА
Куда иду свет и Русија — Путинова порука за епоху која долази /видео/
Коментар