Претходних неколико година у НБА лиги офанзивни кошаркашки су до изнемоглости користили правила која су ишла њима у корист, а уствари најчешће се радило о симулирању, односно намерном изнуђивању фаула.
Нападачи су се буквално „бацали“ у дефанзивце и тиме добијали фаулове, иницирали контакте и одлазили на линију за слободна бацања, као и правили атипичне покрете рукама и ногама како би дошло до контакта између офанзивног и дефанзивног играча.
Коначно, НБА лига је од ове сезоне одлучила да стане на пут скрнављењу кошарке, те се више ништа од тога неће свирати као фаул.
Међутим, поново постоји проблем који је, руку на срце, мањи и безболнији од пређашњег, али опет нема много логике.
Арбитри су одлучили да оду у другу крајност, па се не свира више фаул одбране, већ се нападачу који иницира непотребни контакт свира – фаул у нападу.
То смо видели у примеру Расела Вестбрука који је у жељи да добије три бацања избацио ноге и симулирао контакт, и арбитри су му досудили фаул.
Ту долазимо до проблема јер се убија ритам утакмице, те овакви контакти, које иницирају нападачи, не би требало да буду ни дефанзивни, ни офанзивни, већ би игра само требало да буде настављена, а да играч који је симулира добио упозорење да то више не ради.
Свакако је много боље што се ово више неће судити као фаул одбране, али решити га тако што ћете судити фаул нападачу – исто нема смисла.