Научници су, у студији у којој је учествовала 621 особа, дошли до сазнања да је њихово највеће вирусно оптерећење било једнако, без обзира на вакцинални статус. Анализом је утврђено да је 25 одсто вакцинисаних чланова домаћинства добило корону од својих сродника, док је међу невакцинисаним тај проценат 38 одсто.
Ова студија покушала је објасни зашто је делта варијанта вируса корона тако инфективна чак и у земљама које имају високу стопу вакцинисаности и зашто невакцинисани не могу да рачунају да су заштићени на рачун оних који су примили вакцину, наводи „Блумберг“.
Према резултатима студије, утврђено је да су они који су вакцинисани брже постајали негативни од невакцинисаних, те да су случајеви међу њима били блажи.
„Наши подаци показују да само вакцинација није довољна заштита да људи не буду инфицирани делта варијантом и да је не преносе у домаћинствима“, рекао је Аџит Лавлани, професор инфективних болести на Империјал колеџу у Лондону, један од вођа студије.
„Ширење вируса међу вакцинисанима, које је у току, показује да је за невакцинисане суштински важно да се вакцинишу како би се заштитили“, рекао је Лавлани.
Када је у питању алфа варијанта вируса корона, позната и као „британски сој“, вакцина је пружала заштиту од 40 до 50 одсто од преношења у домаћинству и инфицирани вакцинисани људи имали су мање вирусно оптерећење у горњем респираторном тракту од оних који су невакцинисани.
Истраживачи су у овом раду навели да имунитет од потпуне вакцинације почиње да нестаје после три месеца. Аутори наводе да нема довољно доказа на основу којих би препоручили да се промени политика Велике Британије када је у питању бустер доза вакцине, пошто се трећа доза у тој земљи тренутно препоручује старијим и рањивијим особама шест месеци после примљене друге дозе.
„Шест месеци је произвољан временски период који је изабран на основу раних података из Израела о ефикасности бустер доза, али нема разлога да верујемо како би биле мање ефикасне и ако се дају раније“, рекао је Нил Фергусон, епидемиолог на Империјал колеџу у Лондону и један од аутора студије.
Како је додао Аџит Лавлани, бустер дозе би можда могле да зауставе вирус, пошто оне, као и поновна инфекција, дају дужу имунолошку меморију, потенцијално штитећи људе до годину дана. Он је додао и да је потребно још података да би се тако нешто закључило.
Аутори нису анализирали учинак на основу појединачних врста вакцина које су учесници у студији примили, а Марија Замбон, шеф одсека за грип и респираторну вирологију у британској Агенцији за здравствену безбедност, рекла је како је у развоју још 300 вакцина против короне и да ће неке од будућих генерација можда бити боље у превенцији трансмисије.