„То није добар начин комуникације“, рекао је он у емисији канала „Русија 24“.
Министар је додао да у контексту састанака у „нормандијском формату“ западни партнери покушавају да Русију представе као страну у сукобу на истоку Украјине, позивајући се на „конструктивну двосмисленост“.
„Ми се питамо: каква је то двосмисленост? Написано је: Кијев, Доњецк и Луганск би требало да почну консултације и да усагласе посебан статус, амнестију, изборе под окриљем ОЕБС-а. Тамо је све то написано“, подвукао је он.
Према његовим речима, Русија подсећа да су у конфликту на истоку Украјине укључени само они који се наводе у документу, кога су Савет безбедности и УН обавезали да испуне оно што су потписали. На то западни партнери подсећају Крим.
„Као прво, ми говоримо да ми нисмо анексирали Крим, већ смо одговорили на захтев становника Крима којима су претили уништењем. Одлично се сећам како су лидери ‘Десног сектора’ (терористичка организација забрањена у Русији) изјављивали: ‘Потребно је истерати Русе са Крима, јер они никада неће ни говорити, ни мислити ни писати на украјинском’. То није фигуративно речено“, рекао је министар спољних послова Русије.
Он је подсетио на речи председника Украјине Владимира Зеленског: „Ако се осећаш као Рус, онда иду у Русију“.
„То је управо она идеологија коју је ‘Десни сектор’ прогласио одмах након што је документ о нагодби коју је гарантовала Европска унија прегажен од стране оних који су га потписали заједно са председником Јануковичем у име опозиције", изјавио је Лавров.
Министар је додао да када се спомене та чињеница западни партнери све поричу.
Односи Москве и Кијева погоршали су се због ситуације у Донбасу након преврата у Украјини 2014. године. Украјинске власти су раније више пута оптуживале Москву за мешање у унутрашње ствари земље. У јануару 2015. године Врховна рада усвојила је изјаву у којој се Русија назива „земљом агресором“. Москва негира оптужбе украјинске стране и назива их неприхватљивим. Русија је више пута истицала да није страна у унутрашњем украјинском сукобу и да је заинтересована да Кијев превазиђе политичку и економску кризу.
Русија је такође више пута изјављивала да никога не намерава да напада, а изјаве о „руској агресији“ користе се као изговор да се у близини руских граница постави више војне технике НАТО-а. Према речима председника Русије Владимира Путина, руска претња је „измишљотина оних који желе да профитирају од своје улоге претходнице у борби против Русије, да за то добију неке бонусе и бенефиције“.