То што Заев, иако је признајући пораз на локалним изборима најавио оставку на све државне и партијске функције, оставку још није доставио председнику парламента (Собрања), највише и брине грађане Северне Македоније, сматра Иван Стоилковић, председник Демократског савеза Срба у Северној Македонији. Такво поступање још актуелног македонског премијера је неодговорно, додаје он.
Оставка неизвесна, избори све извеснији
Заев је оставку најавио још 31. октобра, када је постало извесно да је његов Социјалдемократски савез (наследник Савеза комуниста) на локалним изборима доживео суноврат. Ова партија је, према првим прелиминарним резултатима које је објавила Државна изборна комисија, од 80 општина и града Скопља, победила у 16 општина, док је опозициона ВМР-ДПМНЕ победила у 42 општине, међу којима су и важни градови као што су Битољ и Охрид. У престоници Скопљу победила је независна кандидаткиња Даниела Арсовска, коју је подржала опозиција.
Иако је најавио да ће поднети оставку, Заев није најавио одржавање ванредних парламентарних избора. Према његовим речима, владајућа коалиција има довољно снаге да изабере нову владу. Са друге стране, лидер ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски сматра да социјалдемократска влада нема више легитимитет да управља земљом и да су парламентарни избори решење проблема.
Шта ће се заправо догодити и како ће изгледати расплет драме, према Стоилковићевим речима, „питање је од милион долара“.
„Оно што је видљиво у парламентарној већини, jeсу најаве за напуштање владине коалиције. Када се ради о кохезији међу албанским посланицима, ни тамо ситуација није најсјајнија, тако да и тамо постоји одлив појединих посланика. Могуће је да се све заврши широм коалиционом владом, која ће у року од сто дана припремити нове парламентарне изборе и означити крај владавине Зорана Заева“, сматра Стоилковић.
Положај Заева неодржив
Стеван Гајић из београдског Института за европске студије сматра да је положај Зорана Заева након изборног пораза постао неодржив, те да су ванредни парламентарни избори у Северној Македонији неминовни. Томе се, каже, неће противити ни Вашингтон, страна на чији став увек треба рачунати када је Северна Македонија у питању.
Ванредни парламентарни избори Скопљу би донели преко потребан предах у константном рвању са Софијом око приступања ЕУ. Бугарска, подсећамо, блокира македонске евроинтеграције негирајући македонски идентитет, односно језик и историју.
„Чини ми се да Вашингтон води другачију политику од Брисела и Берлина, који је подржавао све балканске режиме, и да ће мотивисати Македонце да логичан наставак овог колосалног пораза Социјалдемократског савеза буду и ванредни парламентарни избори“, тврди Гајић.
Шта доносе нови избори
Нови избори требало би македонској политици да донесу нове кадрове који нису компромитовани коруптивним аферама и који ће бити способнији од досадашње владе, напомиње Стоилковић. Македонија се налази у тешкој економској ситуацији, додаје он.
„Оно што треба да се очекује као заокрет у политици, то би требало да буде промена курса у економској политици, али и у односу према регионалној политици. Уколико евентуална будућа парламентарна већина не буде макар мало кориговала своју политику према Србији, јер Србија је дужи низ година протерана из Македоније економски и политички, промена власти неће значити ништа и неће донети никакве промене грађанима“, каже Стоилковић.
Гајић пак сматра да, након евентуалних ванредних избора, неће бити политичких заокрета — ВМРО-ДПМНЕ неће бити у стању да угрози Преспански споразум.
„Можда ће говорити како су последице после Заева страшне, али не верујем да ће ишта озбиљно моћи да промене“, тврди он.
Главна битка на локалним изборима водила се око питања ко ће управљати престоницом Скопљем. Независна кандидаткиња Даниела Арсовска победила је социјалдемократског кандидата Петреа Шилегова.
Арсовска, економиста са дипломама Скопског, Оксфордског и Шефилдског универзитета, постала је позната као председница македонске Привредне коморе, а, како каже Стоилковић, њен рецепт за победу било је обећање да ће Скопље водити као менаџер, а не као политичар.
Арсовска је победила са око 20.000 гласова разлике и, како је изјавила, срећна је што је након тридесет година Скопље први пут добило жену за градоначелника.
„Захваљујући мојој породици, мојим најмилијима, показали смо да су ми, упркос црној кампањи, они највећа подршка. Сада имамо прилику да предано радимо, да тражимо одговорност за оно што није урађено, али и да Скопље претворимо у чист, зелен и модеран град“, поручила је она.