Народна скупштина Републике Српске има пуно право да повуче сагласност на међуентитетске споразуме и такав потез ни на који начин не доводи у питање суверенитет, територијални интегритет или уставни поредак БиХ, стоји у 26. извештају Владе Републике Српске који је поднет Савету безбедности УН.
Такође,у светлу неуставне централизације БиХ коју у континуитету спроводе политичко Сарајево, ОХР, поједине стране силе и стране судије у Уставном суду БиХ, Народна скупштина Републике Српске наводи се, спремна је да повуче сагласност дату за закључење споразума.
Легално и легитимно право, коментарише за Спутњик академик Витомир Поповић, доктор правних наука и универзитетски професор. Или ће, каже, Република Српска успети да врати део надлежности које су пренете на ниво Федерације било одлукама високих представника било на бази споразума између ње и Босне и Херцеговине или предстоји разлаз.
Споразуми су подложни мењању
Поповић објашњава да су поменути споразуми подложни мењању и да је њих могуће раскинути, те да РС може настави да обавља послове из надлежности које Устав БиХ додељује ентитетима.
Он наглашава да постоје три политичка споразума којима су ентитети дали сагласност да институцијама на нивоу БиХ повере надлежности које је Устав доделио ентитетима, као и да је Уставни суд БиХ 2006. године установио да међуентитетски споразуми нису део Устава БиХ и да Суд није надлежан да врши контролу њихове уставности.
„Уместо три министарства која су била предвиђена Дејтоном, ми данас имамо девет. Имамо и велики притисак такозване међународне заједнице, пре свих мислим на Немачку и Велику Британију, које би, да могу, пренеле сва овлашћења на ниво БиХ како би се РС у целости развластила и остала као празна љуштура, без икаквих надлежности и овлашћења. Ми смо у РС то препознали и разумемо да је то питање опстанка и РС и нас који живимо у РС. Или ћемо вратити надлежности у договору са Федерацијом Босне и Херцеговине, што је њима и предочено, или ће Република Српска једнострано изаћи из тога“.
Притисци ОХР-а су били велики
Подсећајући на део извештаја у којем Влада РС наводи и да је међуентитетски споразум о оружаним снагама био предмет стране принуде, Поповић каже да су притисци ОХР били велики.
О притисцима који су вршени на РС, указала је и Влада РС, најтачније се изразила Независна судска комисија, тело које је формирао високи представник.
Наиме, у свом финалном извештају они су признала да су преговори о давању сагласности на преношење надлежности Високом судском и тужилачком савету "често били успјешни тек након интензивног притиска са високог нивоа".
Поставља се питање, каже Поповић, зашто би РС финансирала Оружане снаге од које не само да корист нема РС него немају ни они у Федерацији БиХ“. Посебно, наглашава, што се РС увек и залагала за демилитаризацију. Исто, сматра, и када је реч и о индиректном опорезивању.
„Политичари из Републике Српске јесу гласали за реформе Управе за индиректно опорезивање али под притиском тадашњег високог представника. Мислим да треба ставити тачку на финансирање рада заједничких институција. Нема разлога да ми сваке године расправљамо колико смо ми дужни Федерацији а колико је Федерација дужна нама. Сасвим је легално право да са неким и закључите споразум, а затим и да га раскинете, и то је стандард не само у нашем већ и у међународном праву“.
Опаске енглеског амбасадора
Са Федерацијом, сматра Поповић, врло тешко је изаћи на крај јер они рачунају да ће високи представници и међународна заједница бити у Босни 100 година, да ће они уместо њих доносити одлуке а са циљем стварања уставне БиХ која би касније постала Република БиХ у којој би важио принцип: један човек један глас.
„Дешавало се да рецимо енглески амбасадор дође, и каже да нешто није у складу са правним пореком, а да притом о праву мало или нимало зна. Ми смо највише имали проблема са несрећним Енглезима и Немцима. Инцко је наметнуо неколико стотина решења супротних Дејтонском мировном споразуму, мењајући Устав. Постоји ли земља у свету у којој Устав намеће некакв протектор или високи представник? Сигуран сам да не“.
Уколико би РС одустала од борбе за своја права предвиђена Дејтоном, сматра Поповић, Срби би као конститутивни народ остао само празно слово на папиру у грађанској муслиманској држави - лишен права и овлашћења али и осећаја сопствене сигурности и безбедности.
Де факто протектор, формално правно високи представник
Међутим, примећује Поповић, ствари на међународном плану су се упадљиво промениле у односу на време које је иза нас.
„Разумевање за борбу РС имају поједини представници међународне заједнице. Ни Руска Федерација ни Кина нису биле за то да се да легитиметит и овлашћења високом представнику који је доносио законе и одлуке, а притом није ни за шта одговарао. Де факто он је протектор, а формално правно није него је високи представник. Ми 30 година покушавамо и настојимо да вратимо изворни Дејтон или да изађемо из свега. Република Српска је у завршници ове борбе“.
Влада РС је у Извештају Савету безбедности УН нагласила да је Народна скупштина Републике Српске 20. октобра усвојила и закон којим се поново формира Агенција за лијекове и медицинска средства Републике Српске.
На овај неопходан корак Влада се, стоји, одлучила јер је Агенција за лекове и медицинска средства, успостављена на нивоу БиХ 2009. године, својом регулативом опструисала производњу и промет кисеоника потребног за спасавање живота у здравственим установама Републике Српске.