„Прекомерна употреба соли наноси огромну штету бубрезима, срцу, артеријама. Када се у телу поремете метаболички процеси задржава се течност у организму, развија се едем, појављује се прекомерна тежина. Поред тога, висок ниво уноса соли може да изазове мигрене које погоршавају стање пацијента са астмом“, упозорава лекар.
Ипак, како додаје, главна оптужба против соли је да она доводи до повишеног крвног притиска.
„То је основни фактор ризика за развој страшних болести, попут срчаног и можданог удара“, објашњава кардиолог.
Кардиолог и нутрициониста Наталија Карамнова подсећа да се често може чути да у исхрани „нема ништа горе од шећера“, те наглашава да су ипак производи са високим садржајем соли на првом месту.
Добра опција за људе који желе да избегну досољавање хране је коришћење лимуновог сока и сока од нара приликом спремања хране, додаје др Подхомутников. Погодни су као прелив за салате, као и за маринаде за месо и рибу.
Још једна опција је експериментисање са зачинима.
„Ако је јело спремљено са ђумбиром, белим луком, реном или коморачем онда можете да додате сасвим мало соли, а то нећете осетити“, сматра нутрициониста Екатерина Маслова.
Такође, руски стручњаци саветују да се уместо већих количина соли у јело додаје сушени парадајз, с обзиром да је то одличан појачивач укуса. Препоручују и да се обична кухињска со замени неком другом, на пример морском или хималајском.