Енергија зелена, а црно нам се пише: Како спасити планету и уништити човечанство

А само дан раније, први пут у историји, човечанству се са трибине Уједињених нација обратио диносаурус! Јунак новог спота Програма за развој Уједињених нација Френки каже да се боји да човечанство неће умети да изађе на крај са променом климе и да ће поновити судбину диносауруса и нестати са лице земље.

Ми смо бар могли да кажемо да нас је уништио астероид, а шта ћете ви рећи, пита се добронамерни и забринути Френки.

У споту се презентују и подаци да човечанство годишње троши 423 милијарде долара на субвенционисање горива које се вади из земље. Та сума је довољна да се сви људи у свету вакцинишу против короне. А новац се може потрошити и на смањење сиромаштва.

Упозорење је важно и драгоцено, климатске промене, без обзира чиме су изазване, а научници баш и нису око тога сагласни, захтевају заиста хитну реакцију. Али промишљену и добро организовану. Укидање преко ноћи једног енергетског система, а увођење другог, непровереног — води директно у катастрофу.

Ако се посматра поменути спот и подаци који су наведени, може се закључити да човечанство не сме да изумре од климатских промена, али од зиме и глади — може. Јер, лако ћемо се ми одрећи постојећих извора енергије, али морамо наћи друге, а они сасвим сигурно неће бити бесплатни, па ће људи опет остати без вакцина, а ни гладни неће добити храну. А још бољи начин да се планета сачува од човековог лошег утицаја је да се послуша Грета Тумберг и да се деца уопште не рађају. После стотинак година, неће имати ко ни да се греје, а ни да гладује.

Као и свака догма доведена до апсурда, и ова о зеленој енергији, ударила је управо по онима онима који су је створили. Европи данас прети смрзавање само зато што је поверовала да се може ослонити на ветар и сунце као искључиви извор енергије. Ове године ветра није било, сунца је било недовољно, па је дошло до парадоксалне, али и лицемерне ситуације да се Енглеска, док организује овакав скуп, враћа давно превазиђеном угљу — најпрљавијој енергији која се може замислити. Да и не говоримо о томе да неке од садашњих зелених технологија воде само повећању избацивања угљен-диоксида у атмосферу. По тој логици би се и угаљ могао назвати „зеленим“.

А природа као да се још једном поиграла с нама. Кад смо већ поверовали да је за све поплаве, пожаре, земљотресе, циклоне и урагане криво глобално загревање, а не климатски циклуси, десило се, да као што то периодично бива, да лето на Арктику закасни, топли ваздушни талас изостане, па каприциозни арктички лед одбије да се топи и тако компромитује готово прихваћену идеју о глобалном отопљењу. Први то схвати свевидећи Фејсбук и крене да свуда блокира ту тему, јер зелена енергија је модерна и веома уносна индустрија, али о њеним манама се углавном ћути, јер је у игри огроман новац великих еко-корпорација.

А тих мана има много, почев од тога да се по ко зна који пут суочавамо са лицемерјем двојних стандарда. Сеча дрвећа у било које сврхе је строго забрањена свуда. Крчење огромних површина да би се на њима поставиле ветрењаче — сасвим је нормална ствар. Али, то ни издалека, није све.

За производњу зелене енергије потребно је, са становишта екологије, много опасних материјала. Ако решимо да правимо ветрењаче, потребно нам је много челика, а челик се прави од угља. За производњу соларних панела потребно је много кварца и угља. Када се то заједно топи, добија се много угљен-диоксида.

Уз то, ултразвук који настаје од рада ветрењача, врло је штетан по здравље. Па још страдају птице — јастребови и орлови упадају у ветрењаче као у машину за млевење. Поред тога — ветрењаче се често кваре, а још чешће падају. Складиштење или утилизацију нико још није осмислио, а опасно је чак и њихово транспортовање. Код јаких ветрова њима се не може управљати, лако се запале и ватра се шири на много хектара. А кад се запале соларни панели — готово их је немогуће угасити.

Али, пошто је у питању уносан бизнис, сви би да се њиме баве. Чим постоји потражња, биће и понуде. Закон тржишта. Тако су у Аустралији измислили блокове од смесе алуминијума и графита. И није важно што се ствара штетан гас приликом горења ове смесе, важно је да се ствара енергија — тобоже зелена. А Шкотланђани су као извор „зелене“ енергије предложили отпатке који остају при производњу вискија.

За производњу овог популарног пића користе се јечам, квасац и вода. Оно што остаје као отпад, раније се користило као храна за свиње. Сада се прерађује у алкохол — етанол, метанол и користи као гориво за аутомобиле. Може да се сипа директно у резервоар било ког мотора са унутрашњим сагоревањем. А колико вискија и којим поступком треба направити да би се добила потребна количина „зеленог“ горива, нико не каже.

Реч декарбонизација постала је најпопуларнија међу еколозима, али свима мора бити јасно да је немогуће ослободити се потпуно угљен-диоксида. И непотребно… и штетно. Треба подстаћи природу да га апсорбује, што она и ради. Велике територије под шумама које „удишу“ угљен-диоксид, јесу стварна плућа планете и њих треба повећавати. На то је подсетио председник Русије, истичући да Русија има све ресурсе да се на тај начин бори против загађења — огромне територије под шумама, морима, мочварама… У плану је да се те територије још повећају и да се савременом технологијом смањи емитовање штетних гасова. У томе морају да учествују све земље света.

Русија је земља која користи највише „зелене“ енергије у свету — око 40 одсто енергије добија се од хидро и атомских централа, од ветрењача и соларних панела. А ако се сматра „зеленим“ и гас који заиста емитује врло малу количину угљен-диоксида, онда је то готово 85 одсто.

Заједничка борба за заштиту природе је неопходна, нема спора, али она мора бити транспарентна, планирана и одлично организована. Иначе може довести до катастрофе, према којој ће тренутна висока цена гаса и могућност да се цела Европа ове зиме смрзава, бити мала и неважна епизода.