„Ово је била сјајна година за афричке писце и желео бих да ову награду прихватим у име свих прича, испричаних и неизречених са изузетног континента чији сам део. Молим вас наставите да нас слушате, има још много тога да кажемо“, рекао је Гаглут приликом уручења признања.
Слика постколонијалног света
Радња романа „Обећање“ одвија се у Преторији, граду у којем је Галгут одрастао и имао прилике да искуси мрачну страну апартхејда и расног насиља. Његова сторија протеже се кроз неколико деценија и представља нам како се са друштвеним уређењем, мењао и поглед на свет.
„Скептичан сам према тврдњи да романи мењају свет. Заиста не верујем у то. Романи вам говоре какав је осећај бити жив у одређеном тренутку историје. Видим их више као запис него као агента промена“, тврди Галгут.
Док се већи део наратива у „Обећању“ одвија у прошлости, његове теме попут наслеђа колонијализма и апартхејда још увек болно одјекују у његовој земљи.
„Тема земље, ко је поседује, ко ју је поседовао, ко ће је поседовати у будућности сада заузима веома важно место у јужноафричком политичком животу“, сматра лауреат овог престижног признања.
Статус белаца у Јужној Африци после апартхејда
Жири Букерове награде похвалио је Галгутов роман због „необичног наративног стила који меша фокнеровску бујност са набоковљевском прецизношћу“.
„'Обећање' је продоран и добро конструисан приказ живота беле породице у Јужној Африци након апартхејда“, рекла је историчарка Маја Јасаноф, која је председавала жиријем Букерове награде.
„Галгут пружа увид у генерацијске поделе; медитира о томе шта чини живот испуњеним и истражује опсежне метафоричке импликације 'обећања' у односу на савремену Јужну Африку“, додала је она.
„Обећање“ је Галгутова девета књига и већ је освојила симпатије критичара због претећег и суморно смешног портрета породице Сварт, потомака холандских досељеника који се очајнички држе своје фарме и статуса у Јужној Африци након апартхејда. Књижевни критичари су његову експерименталну прозу упоредили са модернистичким мајсторима као што су Вирџинија Вулф, Џејмс Џојс и Вилијам Фокнер, док су други приметили његов дуг према јужноафричком писцу Џ. М. Куцију.
Награда Букер се сваке године додељује за најбољи роман написан на енглеском језику и објављеном у Великој Британији или Ирској, а ове године у конкуренцији се нашло чак 158 романа.
Галгут је трећи писац из Јужне Африке који је освојио Букерову награду, после Надин Гордимер и Џ. М. Куција, који је двоструки лауреат овог признања.