Овако адвокат и консултант Бранко Павловић гледа на тежак ударац који је Демократској партији задала победа политичког новајлије, републиканца Глена Јангкина над бившим гувернером Вирџиније, демократом Теријем Меколифом, у држави у којој је Бајден на последњим председничким изборима победио Трампа са десет одсто разлике.
Референдум који су демократе саме направиле
„Демократе су доживеле огромно изненађење. У Вирџинији су изгубили, док је у Њу Џерзију, држави у којој практично не би смели да имају проблем, гувернер Фил Марфи једва успео да сачува позицију у надметању са републиканцем Џеком Чатарелијем. У том смислу је овај резултат на изборима за гувернере заправо потврдио читав низ предвиђања да ће демократе врло лоше проћи на новембарским изборима следеће године. Нешто дубља анализа резултата говори о томе да та агенда преумљавања људи и потпуног мењања културолошког кода на коме је Америка израсла наилази на велики отпор, а који се онда рефлектује у виду политичког гласања против“, оцењује Павловић.
На питање да ли о томе говори и чињеница да су демократе у Вирџинији поражене од стране човека до јуче практично непознатог у политичком животу, бизнисмена Јангкина који је током кампање акценат ставио на питање расизма у школама и обавезном ношењу маске због пандемије ковида, наш саговорник каже да то што се појављују нова лица која вредносно погађају у срце онога што већина Американаца мисли представља кључ успеха републиканаца.
„Републиканци би вероватно горе прошли да су, попут демократа, посегнули за нечим већ виђеним, па је та идеја да се иде са новим људима на традиционалној агенди добар потез и очигледно даје резултате. За очекивати је да ће републиканци у борби за Конгрес, осим наравно када су сенатори у питању, ту тактику наставити да примењују“, сматра Павловић.
Поделе унутар демократа
Са друге стране, како додаје, тешко да ће у демократском табору извући поуке из искуства са Вирџинијом и Њу Џерзијем.
„Они имају јако велики проблем јер су унутар себе подељени између погресивиста и оних које они зову умеренима у тој њиховој агенди. Проблем демократа је и у томе што су се, на неки начин, „зафарбали“ у ћошак у коме ће сваком променом своје идеологије и свог политичког наступа много пре изгубити један део својих бирача него што ће успети да прошире базу оних који гласају за њих. У суштини, они су играли на карту мржње према Трампу, а ово су били избори где се појављују нови људи па та мржња према бившем председнику демократама није могла да одигра онај кохезивни фактор који су имали на председничким изборима“, указује Павловић.
У осврту на то да су републиканци тријумфовали у тренутку када, према писању америчких медија, популарност председника Џозефа Бајдена опада, а успех његове домаће агенде долази под знак питања, саговорник Спутњика каже:
„Демократе ће све ово сигурно подстицати у правцу корака који подразумевају неке финансијске пакете помоћи и развоја по сваку цену, јер они идеолошки више не могу да парирају том таласу који иде ка томе да их склони са политичке сцене у новембру 2022. године. Они једино могу да парирају некаквим новцем, некаквим реалним стандардом грађана који би био повећан. Питање је, међутим, да ли је то могуће или не, а ја сам ближи томе да није. Мислим да ће они као једину поуку из свега овога извући то да морају да, условно говорећи, „подмићују“ бираче да би можда стигли до некакве победе“, категоричан је Бранко Павловић.
Победа републиканаца у Вирџинији и тесан резултат у Њу Џерзију подсећа на 2009. годину, када су њихови успеси у овим државама наговестиле запањујуће преузимање Представничког дома на изборима на средини мандата 2010. године.