„Први и основни циљ промене Устава је постизање максималне независности правосуђа - независности судства и самосталности јавног тужилаштва. То ће се на првом месту постићи искључењем политичких власти - извршне и законодавне, из одлучивања о избору судија, председника судова и јавних тужилаца, као и из одлучивања о престанку њихове функције. На тај начин биће ојачана владавина права и повећана правна сигурност у нашој земљи“, рекла је Поповић за ТВ Танјуг.
Промене Устава у области правосуђа су од значаја и за даљи процес европских интеграција Србије, реформу правног система, као и услов за испуњавање значајног броја препорука Групе држава против корупције (ГРЕКО), чиме би се омогућило да Србија више не буде на листи глобално незадовољавајућих земаља у области спречавања корупције, рекла је она.
Министарка је потврдила да је усвојена већина препорука Венецијанске комисије Савета Европе из позитивног мишљења о предложеним уставним амандманима и Нацрт уставног закона за његово спровођење, те да је нови текст послат 26. октобра на ургентно мишљење тој комисији.
Нацрт овог мишљења Венецијанска комисија ће припремити највероватније око 10. новембра 2021. године, па се, како је навела Поповићева, очекује да до краја новембра или почетком децембра Закон о референдуму и народној иницијативи буде усвојен у Народној скупштини, у зависности од тога да ли ће тај закон бити упућен на разматрање и одлучивање скупштини по хитном или редовном поступку.
После усвајања Закона о референдуму, а пре доношења Акта о промени Устава, неопходно је да буде изабрано шест чланова Републичке изборне комисије (РИК) и њихових заменика из реда стручњака за изборно право и изборни процес, како би референдум могао да буде спроведен, указала је министарка правде.
Уколико Акт о промени Устава буде усвојен у Народној скупштини двотрећинском већином гласова од свих народних посланика, биће стављен пред грађане ради потврђивања на референдуму.
О Акту о промени Устава Народна скупштина би могла да се изјасни око 10. децембра 2021. године, а потом би референдум могао да се спроведе најраније 45 дана од дана расписивања референдума, а најкасније 60 дана од дана усвајања Акта о промени Устава у Народној скупштини - 23. или 30. јануара 2022. године, навела је Поповић.
Ако Акт о промени Устава буде потврђен на референдуму приступа се његовом проглашењу у Народној скупштини, а након тога и доношењу Уставног закона за спровођење Устава који претходно утврђује Одбор за уставна питања.
„То ће бити у истом дану када се проглашава и Акт о промени Устава - у првој половини фебруара 2022. године“, прецизирала је Поповићева.