Говорећи о западној дипломатској култури, Лавров је, наравно, мислио на однос Запада према Украјини и покушаје да се уз помоћ „конструктивне двосмислености“ Русија учини кривом за ситуацију у Доњецку и Луганску.
„Лепо је у Минским споразумима написано: Кијев, Доњецк и Луганск морају да се консултују и усагласе посебан статус, амнестију и изборе под окриљем ОЕБС-а. Шта је ту двосмислено?“, пита се Лавров, додајући да је једини циљ Русије да се поштује оно што је потписано у Минску.
Нема ту никакве двосмислености, казао је Лавров и прокоментарисао упорну тврдњу западних дипломата да је Русија извршила анексију Крима: „Ми кажемо: као прво, нисмо анектирали Крим, већ смо одговорили на молбу грађана Крима, који су били пред директном претњом од уништења. Одлично се сећам како су лидери ’Десног сектора‘ изјављивали: ’Треба протерати Русе са Крима, зато што они никад неће ни говорити, ни мислити, ни писати на украјинском‘“. То није никаква стилска фигура. Шеф руске дипломатије подсетио је јавност и на речи украјинског председника Владимира Зеленског: „Ако се осећаш као Рус, сели се у Русију.“
Балканским државама — песница
Лавров треба да буде задовољан што западне дипломате према Русији, иако је на сваком кораку нападају, ипак имају мало више поштовања него, на пример, према балканским државама, па, рецимо, захтев да се Руси протерају из Украјине ипак не потписују они, него украјински председник.
На примеру незаконито отетог Космета, америчка дипломатија претвара се у булдожер демократију. Ту је главни инструмент — песница. Кад говори истакнути амерички дипломата Габријел Ескобар, то звучи овако:
„Америка стоји само иза преговора независних држава Србије и Косова и подржаће искључиво дијалог те две равноправне државе.“ Неважно је што једна од њих није ни независна, ни равноправна, ни држава. Ако до таквог дијалога не дође — зна се: САД имају одговор на све у виду санкција и политичког притиска, које би радо, ако затреба, користиле и у Црној Гори. Оне снаге које другачије мисле, Америка може и да изолује.
Голи оток или Гвантанамо
Ни мање ни више него — ако не слушаш, прво санкције, па политички притисак, па изолација. Ескобар једино није рекао да ли на Голи оток или, можда Гвантанамо, јер Американци на својој територији не муче затворенике.
Па ипак, до тога неће доћи, јер се Влада Црне Горе, како тврди Ескобар, обавезала да свако име које треба да буде постављено на неку функцију мора имати сагласност Америке. Јуначки, нема шта!
Ни кад је у питању Додик, Ескобар нема тајни. Курс САД ће бити агресиван. Он, каже, зна да то најбоље успева, јер има лично искуство са санкцијама, поготово на Балкану. А уколико Додик настави да прети отцепљењем, то ће само довести до економске изолације Републике Српске, а њему лично ће бити уведене санкције, ко зна које по реду. Додуше, и то је боље од „изолације“ на неком егзотичном месту.
Русија — напоље
Наравно, никакви планови у вези са Балканом не могу се правити ако Русија има било какав утицај на терену. Дакле, Русију треба избацити. А да би се то урадило, треба убедити људе да „Русија мало тога може да понуди региону. Она готово да и не инвестира. Не пружа помоћ у хуманитарној сфери или области развоја“. А и ако нешто ради, онда то, чак и у економској сфери, има политичку позадину. Наравно, штетну по земље Балкана.
Западни Балкан се правилно развија само ако сви лидери примају и извршавају налоге Вашингтона.
Западна дипломатија на територији Балкана је данас булдожер демократија, дипломатија претњи, уцењивања и санкција.
Руска дипломатија се заснива на потпуно другачијим правилима. Пре свега на поштовању Повеље Уједињених нација, Бечке конвенције и свих међународних закона. Основно правило је да се решење свих проблема може наћи само у разговорима. Друга средства се не могу користити. Зато је Сергеј Лавров један од најугледнијих светских дипломата.
У Русији понекад цитирају речи цара Александра Трећег, који је тврдио да Русија има само два савезника — армију и флоту. Томе се врло често додаје и трећи — Србија.
Историја две земље заиста је таква да Русија данас, за разлику од Америке, не мора да снима спотове како би српском народу доказала да га признаје за нормалан народ, или да искористимо њихов назив — да је Србија — свет! Ваљда то нисмо били док се они нису сетили да нас признају!
У чему је разлика
За Русију смо ми били свет и онда кад смо били робље у Турском царству, па су војници руске империје дошли да нам помогну да се ослободимо.
За Русију смо били свет и 1914. године, када је одлучила да уђе у Први светски рат и заштити малу Србију, којој је велика Немачка запретила да ће је збрисати са лица земље.
Били смо свет и 1945, када су војници Црвене армије, заједно са нашом војском отерали Немце са Балкана.
За Русију смо свет и данас, кад заједно с нама брани Резолуцију 1244 Уједињених нација, бранећи тако српски територијални интегритет.
Руска дипломатија на Балкану је и слање вакцине на самом почетку епидемије, док се западне државе отимају око респиратора. Руска дипломатија су и лекарске екипе које су дезинфиковале наше болнице и авионе који спасавају наше људе од поплава или од пожара. И кад гасовод, који иде у Европу, прође преко Србије, а не мора.
Руска дипломатија не жели да мења Србију, већ да јој помогне. Западна — да је сломи и потчини.
У томе је разлика.
Више о томе колико се разликују руска и западна дипломатија, погледајте у емисији „Мој поглед на Русију“: