Међутим, све више људи на планети, а све мање простора и средстава, подстакли су тренд изградње и насељавања мини-станова и широм света, односно Европе. Наша престоница није изузетак: и у Београду влада потражња управо за оваквим типом некретнине.
Поента становања у мини-стану, који углавном има до двадесетак квадрата (све преко тога можемо сматрати малим станом/гарсоњером), јесте да вам он пружа све што вам треба за функционалну свакодневицу, али да има бенефите због којих бисте одабрали баш њега у мору некретнина: нижа цена кирије (ако изнајмљујете), мањи рачуни, добра локација.
Оно што разликује мини станове од многих других јесте што су се углавном увек налазе у срцу града, а посебно их имају светске метрополе, те што у њима претежно живе самци или људи који раде малтене по цео дан. У десетак квадрата, веровали или не, могуће је спаковати кревет, орман, кухињу, купатило.
У Београду их има, али не много. Можемо рећи да овај азијски тренд још увек није завладао код нас, будући да немамо такав проблем с многољудношћу на релативно малом простору. Некретнине од осам, десет или петнаест квадрата су прилично ретке у нашем главном граду, док оних од двадесетак квадрата још и има. Ипак, то што их је мало и што делује непрактично не значи да им је цена мала.
Један метар квадратни углавном се креће у вредности од 1.500 до 2.000 евра, на шта свакако утиче и сама чињеница да се налазе у центру (ужем или ширем). Купци који се одлучују за овакав тип некретнине су најпре они којима је локација пресудна.
То где се стан налази је оно што директно одређује цену, а у зениту су Обилићев венац, Кнез Михаилова, дорћолске улице. Ипак, за власнике је битно да знају да мини-некретнине нису „роба коју би свако пожелео“, те морају бити реални приликом формирања цене. Без обзира на локацију, треба имати у виду да у тако малом стану не можете добити „конкретну“ кухињу, тоалет, дневну, спаваћу собу, а камоли терасу – што све на глобалном плану обара цену на тржишту некретнина.
Мини-станови су тип некретнине који радо изнајмљују студенти, који у њима само преспавају или бораве док не заврше студије, не запосле се и не нађу неко боље стамбено решење. Ту је, дакле, реч о изнајмљивању, а са друге стране, власници станова их и купују управо у те сврхе – ради издавања.
Иако код нас још увек можете наћи пристојне квадратуре (40 до 50 квадрата) за солидан новац, на месечном нивоу, у свету је то велики проблем. Тако је и настао тренд изнајмљивања мини-станова, који коштају упола јефтиније, а решавају становање запосленима у метрополама које имају висок стандард и папрене цене, пише Блиц бизнис.
Мини-станови нису само симбол Токија, има их у Њујорку, али и Паризу – у Граду светлости ћете наићи на мноштво некретнина од петнаестак квадрата, па чак и мање, а цене су прилично високе. Ипак, свакако мање од конкретних станова.