Истина јесте да цену увек диктирају понуда и тражња, и управо тај однос јесте и одговор на питање откуд континуирани раст цене квадрата који већ дуго гледамо. Тражња једноставно расте, грађани станове купују и за кеш, али и кредите који никада нису били јефтинији, а то заједно гура и понуду, односно инвеститоре који граде све више.
Ипак, разлика у квалитету градње постоји, а нису ни сви инвеститори једнако ажурни у поштовању различитих прописа градње. И ту управо може и бити кључ за спуштање цене квадрата, каже Горан Родић из Грађевинске коморе Србије.
„Понуда и потражња диктирају цену, а код нас је и локација увек кључна. Ипак са инвеститором треба преговарати и око цене се погађати“, рекао је Родић.
„Како објашњава, врло је важно пре него се упустите у дубље преговоре око цена проверити дозволе. Потом је потребно проверити квалитет градње и стандарде какви вам се продају и како су наведени у опису и пројекту. Пасош енергетске ефикасности такође може да вам уштеди велике паре, али и инсталације, керамика, столарија“, каже Родић и наставља:
„Ако све није онако како вам се нуди, онда спуштате цену. И може то да иде и до 500 евра на 2.800. Јер није исто да вам продају шпанску керамику, а заправо није та. Окренете плочицу, па на њу капнете мастило. Ако упије, бацајте! Ако остане на површини, то је добро испечена и квалитетна керамика“, каже Родић.
Посматрајући податке од јуна до септембра ове године у Београду је забележено највеће поскупљење, и то у новоградњи – готово за трећину, док је у староградњи поскупљење у односу на трећи квартал 2019. године било 19 одсто, преноси Блиц бизнис.
Цене станова у Новом Саду су веће од 19 до 23 процената. У Нишу је новоградња поскупела са петину, а староградња за чак 27 одсто.
У Крагујевцу је овог септембра стан у староградњи био скупљи за 14 одсто него у исто време 2019. године.