Па и те муке и забринутост обичних људи за стање света и за свој положај у њему. Данас, после пола века видимо да те ствари не само да се нису поправиле него су се и заоштриле. Стање великих криза, покривених овом пандемијом.
Ово за Спутњик поручује редитељ Љубиша Ристић након премијерног извођења комада Франца Ксавера Креца „Страх и нада у Савезној Републици Немачкој“ у позоришту КПГТ.
„Крец је један необично значајан писац из седамдесетих, осамдесетих година прошлог века, најигранији на свету у то време. Његови комади су извођени у 40, 50 позоришта истовремено у Немачкој, али и по читавој Европи, по читавом свету. Он је на један посебан начин обележио својим стилом високог хипер-реализма социјалну ситуацију, политичку ситуацију и односе у тадашњем свету. Што се на неки начин данас понавља“, објашњава Ристић своје редитељско читање комада „Страх и нада у СР Немачкој“ и додаје:
„Ми данас видимо да је Крец поново актуелан, он пише о обичним људима, о незапослености, о суровости модерног друштва према радним људима. На необично директан и прецизан начин без много околишања је дао дијагнозу стања у друштву, како седамдесетих и осамдесетих, тако, бога ми, и сад“.
Без Брехта немогуће замислити модеран театар
Позориште КПГТ је своју сезону прошлог месеца отворило премијером представе „Велики пад“, рађеној по мотивима истоименог романа Петера Хандкеа. Најављујући богат репертоар који овај театар публици нуди током новембра, Ристић наговештава шта га то као редитеља инспирише када су немачки писци у питању.
„Наравно да су то све највећи писци Европе. Пре свега Петер Хандке је наш 'кућни писац'. Играмо га већ двадесетак и више година. Извели смо до сада његових шест разних што позоришних комада, што представа на основу његових прозних дела, романа, новела и тако даље. Међу значајним ауторима је и Хајнер Милер. Он је директни Брехтов настављач. Као млад био је и његов асистент. Иначе, то су људи које сам ја познавао, моји пријатељи. Хандке, прошлогодишњи лауреат Нобелове награде је човек којег смо често виђали код мене у позоришту, а Хајнер Милер је био мој близак пријатељ још из раних седамдесетих година кад нико о њему још није ништа знао. Чим је умро, направили смо један велики фестивал Хајнера Милера. То је било крајем деведесетих, почетком двехиљадитих година“, истиче наш саговорник и најављује премијеру још једног Хандкеовог романа – „Дон Хуан“ који ће свој позоришни живот почети 29. новембра у КПГТ-у, као и ускоро премијерно извођење Милеровог дела „Германија, смрт у Берлину“.
Представа „Страх и нада у СР Немачкој“, Франц Ксавер Крец, режија Љубиша Ристић
© Фото : Уступљено Спутњику
Према Ристићевим речима, значај Бертолда Брехта, „оца“ епског театра, чији комад позориште КПГТ такође припрема за наредни период, не треба посебно објашњавати.
„Брехт је неко ко је родоначелник читаве те велике линије у позоришту немачког говорног подручја. А и у европском и светском позоришту, уопште. Без Брехта се данас модерни театар не може замислити. У припреми је једна музичка представа по његовим есејима, сонгови стари, нови. Биће занимљиво то слушати“, каже Љубиша Ристић за Спутњик.
Чехов и млади руски писци ускоро на репертоару
Први човек позоришта КПГТ обећао је да после циклуса представа немачких савремених писаца, овај театар планира и извођење комада руских аутора.
„Други пројекат који планирамо је серија под заједничким насловом 'Сироти Антон Павлович Чехов и његова деца'. Одиграћемо два Чехова – 'Даму са псетанцетом' и 'Три сестре' и три сасвим нова, непозната, никада код нас играна млађа руска писца која ћемо објавити у јануару. Сада се преводе“, наговештава Ристић.
Поред поменутих представа, наш саговорник подсећа да публика током новембра може да погледа и „Љубавну причу“ Пурише Ђорђевића, Шекспировог „Ричарда Трећег“, „Бубу у уху“ Жоржа Фејдоа и Хандкеово „Псовање публике“, све у његовој режији, а на сцени позоришта КПГТ.
Представа „Велики пад“, Петер Хандке, режија Љубиша Ристић
© Фото : Уступљено Спутњику