Лети, скраћено је од „летимела“ или „изгубљени“ на језику сетсвана, вероватно је живео пре 335.000–241.000 година, утврђено је на основу старости других остатака пронађених у загонетној пећини. Фрагменти фосила 24 особе хомоналедија пронађени су у пећинском систему 2013. године, када су откривени први фосили овог људског претка у ономе што је сада познато као Диналеди комора.
Присуство толиког броја појединаца из једне врсте у пећини је мистерија, а геолози и до сада нису пронашли доказе о алтернативним улазима. Летијева мала лобања пронађена је разбацана у комадима на кречњачкој полици на око 80 цн. То место се налази у „пауковој мрежи скучених пролаза“, рекао је у саопштењу Маропенг Рамалепа, члан истраживачког тима.
Делимично очувана лобања разбијена је на 28 фрагмената. Када су реконструисани, ови фрагменти су открили већи део дечјег чела и део врха главе. Зуби су се састојали од четири неистрошена трајна зуба и два истрошена млечна зуба. Њихов развој и истрошеност указују на то да је дете било у годинама када су први стални кутњаци пробијали десни. Код људског детета, ово би одговарало старости од 4 до 6 година
Величина лобање указује да је Летин мозак имао запремину између 80 и 610 кубних цм – око 90-95 одсто запремине мозга одраслих исте врсте.
Нова лобања — која се уклапа у длан модерне људске руке — требало би да открије више о расту и развоју хомоналедија. Иако је у пећини пронађено неколико фрагмената вилице малолетника, ово је први пут да су истраживачи открили кости из кућишта лобање. Открили су и шест зуба.
Компликовани предак
Ово подручје је једва доступно за искусне истраживаче пећина са савременом опремом, наводи се у новом чланку објављеном у часопису Палеоантрополоџи. Нема доказа да су животиње уносиле кости хомоналедија у пећину — нема трагова угриза или доказа постојања грабљиваца. Чини се да су кости стављене у пећину јер нису помешане са седиментом или другим остацима неког наноса.
То оставља отворену теорију да су пре више од 240.000 година људски преци са мозгом величине наранџе намерно ушли у мрачну пећину налик лавиринту, можда кроз вертикални отвор који се на местима сужава на 18 цм и ставили своје мртве унутра.
Ниједан алат или артефакт није пронађен поред фосила. Мало је знакова да су друге животиње уопште улазиле у пећине. Постоје само два примерка малих павијана, од којих је бар један много старији од остатака хомоналедија.
Овај људски предак живео је у исто време када и рани хомосапиенс, рекао је за „Лајв сајенс“ антрополог са Универзитета Висконсин-Медисон Џон Хокс, који проучава остатке. Њихови очигледни продори у пећину сугеришу да су били међу савременим људима, паметнији преци и да су савладали употребу ватре да осветле себи пут, рекао је Хокс. Према наводима, хомоналеди је ходао усправно, био је висок око 1,44 м и тежак између 40 и 56 килограма.
„Ово почиње да нам даје увид у све фазе живота ове изузетне врсте“, рекла је у саопштењу антрополог са Државног универзитета Луизијане Џулијет Брофи, која је водила студију о Летиној лобањи.
Закључак да је хомоналеди живео између 236.000 и 335.000 година и да није изумро много раније, а до кога су дошли научници, показује да је породично стабло „хомо“ разноврсније него што се првобитно мислило.