Ослобођење Кијева – прича о суровости „великих“ вођа: Зеленски назвао СССР „бездушном машином“

„Људски живот је најдрагоценији. То је аксиом и норма за сваку државу, уколико је она заиста држава, а не бездушна машина за коју је човек просто гориво. Ресурс. Мали инсект чију смрт 'моћна' држава неће приметити. А ако се не ради о једном, већ о 500.000 живота? Зар држава може да не примети пола милиона људи? Може. Машина је равнодушна. Она је спремна да с лакоћом плати такву страшну цену, јер постоји хир руководства – да Кијев буде ослобођен за годишњицу Октобарске револуције“, написао је Зеленски на свом каналу на Телеграму поводом годишњице ослобођења Кијева од нацистичких окупатора.

Према његовим речима, у контраофанзиви Црвене армије учествовало је стотине хиљада мештана – „лоше наоружаних и без војних униформи“.

Ти борци су „гурнути у сигурну смрт“, притом нису чак ни стављени у војни регистар, наводно да би се сакрили прави губици, тврди председник Украјине.

„Ослобођење Кијева је прича о безграничној равнодушности и суровости 'великих' вођа и безграничном подвигу великих бораца који су град ослободили од нациста“, сматра Зеленски.

За Зеленског ослобођење Кијева – велика туга

С тим у вези, посланик Врховне раде из партије „Опозициона платформа – За живот“ Вадим Рабинович оштро је критиковао Зеленског због таквог тумачења совјетске историје.

„Написао је 'честитку' за Дан ослобођења Кијева од нациста у којој ниједном није поменуо зверства нациста у граду, али је зато главни акценат ставио на 'бездушност' команде совјетских трупа. Текст одаје утисак да за Зеленског (тачније, за непознатог аутора овог опуса) ослобођење Кијева од окупатора није празник или победа, већ велика туга“, написао је Рабинович на Фејсбуку.

Посланик је назвао типичним процес промене политичких ставова украјинског лидера, који се пре две године фотографисао на гробу свог деде са фронта, а сада критикује совјетске власти због ослобођења Кијева.

Совјетске трупе ослободиле су Кијев од нацистичких освајача 6. новембра 1943. године. Тог дана су трупе Првог украјинског фронта под командом генерала Николаја Ватутина преузеле контролу над градом и заузеле најважније упориште за даље ослобађање области десне обале Дњепра. Борбе у предграђима су настављене још неколико дана, а кијевска офанзивна операција завршена је 13. новембра заузимањем Житомира.