Спрема се одговор: Албанско-бошњачко писмо Бајдену враћа се као српски бумеранг у Конгрес САД

Овако за Спутњик аналитичар и консултант из Вашингтона Обрад Кесић коментарише најаву председника Србије Александра Вучића да ће ускоро више конгресмена у САД потписима подржати „српску резолуцију“ као одговор на писмо које је председнику САД Џозефу Бајдену упутила група америчких конгресмена, коју предводе босански и албански лобисти.

У писму конгресмена међу којима су албански и бошњачки лобисти, наглашава се потреба да се САД активније ангажују у сузбијању корупције, спречавању гушења слободе медија и организовању слободних избора у Србији, али и да се улазак у Америку забрани особама које утичу на „дестабилизацију ситуације на Западном Балкану“.

Садржај „српске резолуције“ није познат, као ни његови потписници, али је Вучић најавио да ће она, за разлику од писма које блати Србију, бити вишепартијска.

Кесић је сигуран да се на доношењу тог документа највише ради преко српског кокуса у Конгресу, те да кључну улогу у тој иницијативи игра амбасада Србије у Вашингтону.

Он не жели да нагађа ко ће бити потписници овог документа, али претпоставља да у великој мери републиканци имају више симпатија према позицији Србије, али и Републике Српске.

„Демократе сада имају власт и нису склоне да критикују спољну политику, осим у случају односа са Русима и Кинезима. Поготово сад после њиховог пораза у Вирџинији и Њу Џерзију. Демократе су много лоше прошле и у другим местима на локалним изборима, тако да сада све више виде потребу да ојачају перцепцију да је ова администрација способна да ради како треба. Истовремено желе да избегну било какве сукобе, тако да претпостављам да су републиканци много спремнији да изађу у сусрет и да критичније погледају спољну политику“, каже Кесић.

Он додаје да је добро што су и поједине демократе спремне да коначно реално сагледају ситуацију, да је погледају објективније него што су то учиниле њихове колеге које су потписале писмо америчком председнику, учествовале у активизму бошњачких и албанских заједница.

Када је реч о самом писму Бајдену, Кесић истиче да је оно најјефтинији начин да се задовоље заједнице и гласачи у Америци, али да оно суштински не значи ништа посебно. Објашњава да таква писма свакодневно стижу у Стејт департмент.

„То раде из простог разлога што имају велики број гласача из тих заједница или имају финансијску подршку њихових угледних, моћних људи. То је чист интерес. Кад чланови Конгреса гледају како најлакше да задовоље захтеве које им упућују представници тих заједница и лобисти, постоје два најлакша и најјефтинија начина; први је да се некоме пише писмо, а други да се предложи и једногласно излобира резолуција, зато што онда нема расправе. То је симболично, и писмо и резолуција имају симболичну тежину“, каже саговорник Спутњика из Вашингтона.

Он ипак додаје да српска контрарезолуција, како назива документ који припремају српски лобисти, после многих једностраних, које су осуђивале Србију и Републику Српску, показује да се ствари мењају. Много спорије него што се то дешава у самим државним институцијама САД, али се ипак мењају, и то у самом Конгресу.

Кесић додаје да је српска заједница последњих година ојачала свој утицај преко личних контаката и организација које имају више угледа у америчком политичком животу и на самим изборима.

„То значи да ствари више нису онако једностране, као када су Срби у великој мери били пасивни, али било је и врло тешко покренути заједницу. Међутим, она сада у целој Америци постаје много активнија, локалне заједнице, поготово за изборе у кључним државама , постају видљивије и активније“, каже Кесић.

Он додаје да је утицај српске заједнице видљив и у случају писма албанских и бошњачких лобиста америчком председнику. Открива га, каже, врло скроман број потписника. Да је ситуација као што је била пре пет или шест година, писмо би имало барем три пута већи број потписа.

„Ситуација је боља него што је била, говорим у контексту Америке, видљиво је да и политика која се дефинише од стране САД није више црно-бела. За време кризе око таблица на Косову и Метохији имали смо врло оштре критике упућене Приштини и Аљбину Куртију. Са друге стране, стално имамо индикације да садашња влада у Приштини нема велику подршку од стране државних институција САД. То ствара једну фрустрацију, поготово међу албанском заједницом овде у Америци“, објашњава Кесић.

Он додаје да се ова чињеница види и у одлуци да ова администрација не позове такозвано Косово да учествује на Самиту демократије. То је у време Обамине администрације било незамисливо, јер је Америка тада готово бескритично бранила позиције Приштине и радила све да што више земаља призна такозвану независност.

„То сада није приоритет за ову администрацију. Показује се да постоји један антагонизам према Куртију и садашњој влади у Приштини, тако да у суштини, све што се ради у Конгресу је најава да се ситуација мења у великој мери у корист Србије и Републике Српске“, закључује Кесић.