Пошто је сада сасвим јасно да ускоро неће доћи до помињане промене „швајцарског модела“ , како би пензије биле усклађеније у односу на зараде и инфлацију, органиозацијама пензионера је остало једино да инсистирају на поштовању постојећег Закона о пензијско-инвалидском осигурању. Његове измене, којима је и уведена швајцарска формула, ступиле су на снагу 1. јануара прошле године. По том моделу пензије се једном годишње усклађују са 50 одсто раста просечне зараде и 50 одсто инфлације.
Изјаловљена очекивања, тренд пада пензија
Очекивања пензионера била су да би тај модел могао да буде промењен тако што би пензије пратиле 70 одсто раста просечне зараде, а 30 одсто раста инфлације.
„Ми смо у више наврата реаговали захтевајући да се размотри питање корекције „швајцарске формуле“ , јер тренд пада просечне пензије у односу на 50 одсто просечне зараде је присутан већ годину и по дана. Тренутно износи 45,4 одсто, али ће и то с обзиром на најављена поскупљења, на раст инфлације, склизнути наниже врло брзо“, каже за Спутњик председник Савеза пензионера Србије, проф. др Андреја Савић.
Када су наше надлежне институције, као и Међународни монетарни фонд и Фискални савет, заузели став да у наредне три године ништа не треба да се мења у Закону, стављена је тачка на надања пензионера.
На питање шта је у таквој ситуацији могуће урадити, он истиче да онда макар треба испоштовати закон у коме је прецизирано да је просечна пензија једнака 50 посто расту просечне зараде и 50 одсто раста инфлације. Наш саговорник каже да су за увођење заштитне клаузуле, да се ако пензија падне испод ових релација, по аутоматизму врати на тај однос.
Усклађивања према застарелим подацима
Просечна висина пензије је нешто изнад 29.000 динара и око 60 одсто пензионера прима пензију која је у распону до просечног износа
© Sputnik / Александр Кряжев
/ Он при том указује на још један проблем:
„Усклађивање се, по закону, врши једном годишње, али фактички увек имамо заостатак када су по среди показатељи. То је оно што још више отежава ситуацију. Значи, не прате се актуелни месечни подаци везани за раст инфлације и раст плата, него се иде са одређеним закашњењем“.
А у каквој је ситуацији највећи број пензионера најбоље показују подаци Републичког фонда пензијског инвалидског осигурања.
„Отприлике 60 процената пензионера од око 1.672.000 колико их је укупно, примају до просечне пензије. Њена висина је у овом тренутку нешто изнад 29.000 динара. Значи већи део пензионера је у тој категорији у распону до просечне пензије, односно до 29.000 и нешто“, истиче Савић.
Он истиче да су пензионери свесни економске ситуације, да су такве пензије последица вишедеценијског урушавања читавог система и да имају разумевања, како је то било и у ранијим ситуацијама када им је умањивана пензија.
Став да пензије ипак треба заштити проистекао је, како напомиње, из пресека стања информација које Савезу пензионера стижу из свих чланица те организације, а таквих је 170 у Србији.
Уместо ад хок давања, системска решења
Пензионери, како истиче, не споре да држава чини оно што је у границама њене моћи и у току пандемије је имала више ад хок давања у овкиру економских пакета подршке и привреди и становништву и пензионери су задовољни подршком.
Буџетом за наредну годину који је недавно усвојила Влада Србије повећање пензија по „швајцарској формули” требало би да износи 5,5 одсто.
Обезбеђен је и новац за исплату 20.000 динара сваком пензионеру у фебруару наредне године. Али та ад хок давања не улазе у системско решавање проблема, напомиње Савић, истичући да је извесно да ће тренд снижавања пензија и даље бити настављен.
Када је већ изостала корекција „швајцарске формуле“, сразмера просечне пензије у односу на просечну зараду и раст инфлације мора бити онаква како је то законом и прецизирано, истакао је Савић. О свему томе би требало да буде речи на састанку челника Савеза пензионера Србије и синдикалне организације пензионера „Независност“ са министарком Кисић Тепавчевић који је оквирно предвиђен за 15. новембар.