Логори су имали око 500 објеката где је било око 60 000 ратних заробљеника.
Изузетно тешки услови рада, без јела, без обуће и одеће, зима и заразне болести, све то је утицало да логоре није преживело 7100 Срба. У Јиндриховицама је маузолеј где су остаци жртава тих логора - 7100 српских и 189 руских. То је, друга највећа, српска гробница на свету.
Филм „Седам хиљада душа“, редитеља Сањина Мирића, снимљен у продукцији Удружења чешко-српског пријатељства „Родољуб“ биће приказан у Дому Војске Србије 11. новембра на Дан потписивања примирја у Првом светском рату.
„Тема српских заробљеника и интернираца из Првог светског рата је запостављена тема и дан данас та неправда није исправљена. Још од времена трајања рата, чини се да они нису могли да се уклопе у тај ратнички, ослободилачки наратив, где се ценио, пре свега, војник са пушком у руци. Углавном српски војни споменици представљају војника, који држи високо подигнуту пушку. Имамо свега пар скулптура страдалих српских цивила, не постоје или су јако ретки споменици који се тичу улоге цивила, а камоли цивила који су били у ропству“, поручују из Удружења чешко-српског пријатељства „Родољуб“.
Они сматрају да је врло жалосно то што су страдали Срби у аустро-угарским логорима на територији данашње Чешке неправедно скрајнути и готово избачени из нашег општег сагледавања Првог светског рата.
Поред документованих сећања преживелих заробљеника које је 1919. године прикупио холандски новинар Анри Абер, у филму Лордан Зафрановић, Јелена Ћирић, протојереј Срђан Јаблановић и потомци ратника из Србије. Наратор је Тихомир Станић.
Филм је до сада добио више десетина интернационалних награда, као и Прву награду Међународног фестивала документарног филма „Златна буклија“ 2020. године за најбољи филм по одлуци жирија.