Технолошки гиганти полако али сигурно граде своје виртуелне светове, у којима ће људи моћи да проводе време. После „Фејсбука“, тј. „Мете“ која развија „Метаверзум“, тродимензионални дигитални свет у којем ће људи имати своје „аватаре“, виртуелна оличења себе уз помоћ којих ће заједно проводити време у том окружењу, „Мајкрософт“ је пошао сличним путем.
Позната технолошка компанија у оквиру своје платформе за састанке „Мајкрософт тимса“ развија виртуелне просторије и услугу прављења „аватара“ да би омогућила људима да се састају и међусобно размењују „Мајкрософт офис“ датотеке, попут „Паувер поинт“ презентација и „Ексел“ табела, не само путем видео-позива, већ и у тродимензионалном дигиталном свету.
Човечанство у ери виртуелности
Док се у „Мети“ надају да ће „Метаверзум“ бити виртуелни свет у ком ће људи моћи да проводе свој „дигитални живот“, „Мајкрософт“ је своју лествицу поставио ниже, желећи да има свој виртуелни конференцијски простор који би могао да почне да функционише већ наредне године, а осим тога, развија и софтвер „Меш“ који користи тзв. побољшану стварност.
Побољшана стварност омогућава људима да кроз екране телефона, односно стакла паметних наочара виде виртуелне приказе људи, предмета или информација у реалности, као да посматрају холограм.
Иако се пројекти технолошких гиганата разликују по опширности и главној намени, чињеница је да ће прелазак из дводимензионалних у тродимензионалне дигиталне светове, чији год били, значајно променити људске животе широм планете и увести цивилизацију у еру виртуелности.
Људи ће виртуелним световима, у почетку, приступати путем кацига за виртуелну реалност (ВР), које ограничавају видно поље на тродимензионални свет који пројектују, или ће људе и предмете посматрати кроз паметне наочаре уз помоћ побољшане стварности.
Људи ће вируталним световима, у почетку, приступати путем кацига за виртуалну реалност (ВР).
CC0 / Unsplash /
„За сада ћемо вероватно само седети негде с уређајем на глави. Користићемо чула вида и слуха за учествовање у тим замишљеним реалностима, али ће технологија ићи даље од тога. Има ту проблема, људима је мука итд, па мислим да ће бити уведена нека одела или технологија која ће моћи да стимулише сва чула“, резонује директор за производе и развој портала Б 92 Иван Јелић.
У виртуелним световима људи ће правити и контролисати своје „аватаре“. Они и окружења у којима ће се налазити тренутно изгледају прилично нестварно, попут тродимензионалних цртаних филмова, али је скоро извесно да ће временом постајати све реалистичнији.
„Ставите кацигу за ВР на главу и ви сте било где. Нема ограничења. Можете да направите састанак на плажи или у замишљеној конференцијској сали. Могућности су неограничене. Замислите да можете да одете на Ајфелов торањ за пет евра и да тај утисак буде релативно реалан и задовољавајући свима који то не могу да приуште или не желе да путују“, предочава Јелић.
Људи ће моћи и да „уживо“ вежбају с тренером који није у истој просторији с њима. Због широке примене ВР-а у пословима постоји шанса да ће лично присуство постати „премијум услуга“. Све нам то говори да ће виртуелни светови имати и своја тржишта на којима ће се трговати дигиталним робама, услугама и националним, а можда чак и криптовалутама.
„Као што је случај у рачунарским ‘онлајн’ играма, моћи ћете да за своје ‘аватаре’ купите хавајску кошуљу, кратке панталоне, јапанке, одело за посао или вечерњи излазак... Све ће вас мамити да временом трошите што више средстава, од којих ће власник платформе имати проценат, а биће и много оних који ће развијати виртуелне производе“, појашњава ИТ консултант Војислав Родић.
Због широке примене ВР-а у пословима постоји шанса да ће лично присуство постати „премијум услуга“.
© Sputnik / Владимир Песня
/ Предности и мане виртуелног света
Према Родићевом мишљењу, главне предности виртуелних светова огледају се у економској, а мане у психолошкој и друштвеној сфери. Због свега што ће моћи да раде у тим окружењима, људи ће уштедети време и новац, али ће заузврат тупити своје социјалне вештине.
„Како Марк Закерберг каже, ви нећете трошити више времена, пошто смо ионако превише времена у нашим мобилним телефонима, него ћете то време које већ проводите на интернету користити квалитетније, јер ће симулација реалног света бити још боља. Шта је онда крајњи циљ? Многи већ помињу ‘Матрикс’, али се, за сада, не треба тога бојати“, истиче Родић за „Спутњик“.
Неминовно је да ће виртуелни светови бити корисни, али и потенцијално штетни. То зависи искључиво од начина на који ће људи да их користе.
„Колико те ствари могу да имају добрих страна, толико могу и лоших. Нема технологије која може да поправи или поквари људе уколико они то не желе“, закључује Јелић.