Раст цена у Србији још није екстреман, али шта ако запрети спирала инфлације

Оно што је извесно је да нећемо бити гладни, да ће бити хране, што не значи да она неће још поскупети, сматра професор Економског факултета Љубодраг Савић.

Народна банка Србије је ових дана саопштила да је раст међугодишње инфлације у августу од 4,3 одсто и септембру 5,7 одсто резултат ниске упоредне базе из 2020, скока светских цена енергената, слабије пољопривредне сезоне због суше током лењих месеци и последичног раста цена непрерађене хране, као и фактора „увезених“ из међународног окружења. Додала је, такође, да се готово две трећине раста инфлације у септембру односи на факторе на које монетарна политика не може да утиче својим инструментима. Тачније, реч је о оним који су увезени, односно нису искључива карактеристика домаћег тржишта.

А такви су они од којих нам живот највише зависи — енергенти, али и храна која јесте домаћа, али њену цену у највећој мери одређују кретања сировина на светским берзама.

Организација за храну и пољопривреду (ФАО) при УН ових дана је саопштила да су цене хране у октобру у односу на исти месец прошле године порасле 33 одсто и да су највише у последњих 10 година.

Према најновијем извештају Републичког завода за статистику, цене произвођача индустријских производа у Србији у октобру су наставиле да расту и у односу на септембарске су веће 1,7 одсто, а у односу на октобар прошле године скочиле су 13,6 одсто.

Енергија је у октобру ове у односу на октобар прошле године поскупела 22,6 одсто.

Рударство је у истом периоду генерално поскупело и то 22,8 одсто, а у оквиру њега највише је експлоатација природне нафте и сировог гаса, чак 113,6 одсто.

Цене производа прерађивачке индустрије су веће 15, 4 одсто, а највише је отишла производња кокса и деривата нафте, чак 67,1 одсто на међугодишњем нивоу, а толико су поскупела и течна горива и мазива — 68,1 одсто.

Производња прехрамбених производа у односу на октобар прошле године скупља је 11,9 одсто.

Једино што није поскупело у односу на октобар прошле године је производња рачунара, електронских и оптичких производа, производња одевних предмета, одеће и тканина, као и металних апарата за домаћинство.

Да ли ће инфлација, за коју су светски, пре свега амерички економисти сматрали да је на кратак рок и да не треба да нас плаши, ипак потрајати? Када су мислили да је 4,0 одсто крајња цифра, она је прегурала пет одсто. Америчке Федералне резерве (ФЕД), централна банка те државе, ових дана су признале да је инфлација, односно раст цена већи и да ће потрајати дуже него што су предвидели.

Поводом раста потрошачких цена у САД, који је близу 30-годишњег максимума, неки су већ прогнозирали да хиперинфлација није далеко и да ће када погоди САД, погодити и цео свет.

Каква је у целој причи позиција Србије, у којој мери је зависна од светских кретања, а колико сама себи може да помогне и може ли се предвидети крај расту цена?

Савић напомиње да у привредама каква је наша, осим понуде и тражње, осим утицаја светског тржишта, берзи, постоји и утицај домаће владе на политику цена. Постоје, како каже, и у теорији и у пракси различите ситуације у којима држава може административно да одреди цене, да неке субвенционише, попут хлеба, ако хоће да штити стандард грађана.

Наш саговорник указује на најновији пример да је Влада Србије интервенисала ограничивши цену најпродаваније векне хлеба. Одлучила је и да у новембру неће бити поскупљења електричне енергије, иако је њена цена на берзама страховито скочила, што, како каже, сигурно не би био случај да је „Електропривреда Србије“ у рукама приватног власника.

То је административна улога државе која понекада има смисла, напомиње овај економиста, али и додаје да на дуги рок то нема смисла, јер како год да је тржиште, оно је на дуги рок ефикасније од било које државе и било које арбитраже.

После признања ФЕД-а да им се прве прогнозе о инфлацији кратког даха баш нису обистиниле и да ће се она протегнути прилично дубоко и у следећу годину, поставља се питање који су то параметри на основу којих се могу предвидети очекивања. У НБС процењују да ће просечна међугодишња инфлација на нивоу целе 2021. бити у распону од 3,5 до 4,0 одсто и да ће на тим нивоима остати до половине идуће године, када би требало да се спустити на циљану од 3,0 одсто, па можда и испод тога.

По мишљењу нашег саговорника и заиста је ту реч о очекивањима, јер је толико много фактора, пре свега из света, који на то утичу да би се нешто са већом сигурношћу могло рећи. Он уз то указује и на значај психолошког момента.

Ако сви процењујемо да ће доћи до смиривања, нико неће вршити притисак на куповину већег броја производа, а ако су очекивања да ће цене ићи рапидно горе, свакако да ће људи хтети да се заштите од тога. И тим чином што хоћемо да предупредимо будући раст цена, у ствари на најгори могући начин утичемо управо на њихов раст, објашњава професор Економског факултета. Он каже да на том психолошком нивоу доживљава и очекивања НБС о смиривању цена.

Поготово што ће, као сматра, инфлација бити спољног карактера и наша држава није у прилици да много тога контролише.

То је та инфлациона спирала, каже Савић, додајући да не жели да верује да ће до тога доћи, али не искључује ни ту могућност.

„Многи у свету нису оптимисти. Не очекују да ће ова ситуација брзо да се смири. Многи говоре о више година са потпуно неизвесним сценаријем. Свету ипак предстоји нестабилан период, у коме ће бити како се ко снађе. Америка штампа убрзано новац који нема реално покриће који ће Америци помоћи, али ће се остали део света добро забавити у лошем смислу“, оцена је нашег саговорника.

Он ипак сматра да у Србији још можемо да се боримо са тиме. Нису то нека екстремно велика повећања цена, али у односу на пре две-три године, значајно су порасли неки издаци, посебно за храну. Израчунао је, каже, да нам је 13-14 процената повећана цена хлеба, а то је основна животна намирница, поготово за људе са скромним примањима.