3Д мурали и Брајево писмо: Улична уметност за слепе и слабовиде

Spiegel headline

Први модели налазе се на две локације на Врачару, а постављени су поводом 15. октобра, „Дана белог штапа“ који се обележава у целом свету као дан слепих и слабовидих особа.

„Док се ово није десило, ја нисам знао ни шта је уопште мурал, ни где се налази. Све што се приближи нашој популацији је значајно. Кад би нам свако из свог домена прилагодио своје радове, наша би популација имала више садржаја, била инспирисана да изађе из куће и доживи нешто другачије. Овако, кад тих садржаја нема, слепи и слабовиди немају потребу да изађу и истраже шта се то налази на улици“, каже за Спутњик Никола Ђорђевић, председник Градске организације слепих Београда.

У Србији има око 12.000 слепих и слабовидих особа које имају потребу за подршком у остваривању права, као и за интеграцијом у све друштвене токове и свакодневне активности, што подразумева културни живот и уметност.

„Мало тога нам је доступно. Понекад буде за нас прилагођена нека изложба, али се често деси да се постави нека изложба за слепе и слабовиде, али да нико у процесу рада не консултује неког из нашег удружења и то буде све само не нама доступно. Углавном су то аудио водичи који се налазе у музејима. Постоје и аудио дескрипције позоришних представа, обично у Народном позоришту. Удружење ’Хомер’ је радило аудио дескрипцију популарних филмова, што је одлично. Међутим, све су то пројекти који се раде стихијски, с времена на време. Нема аудио дескрипција на јавном сервису, на телевизијама са националном фреквенцијом, иако би то требало да им је обавеза предвиђена дигитализацијом телевизије. У Русији је то, на пример, нормална ствар“, истиче Ђорђевић.

„Улична уметност повезана је са урбаним распадом. У просторе који нису функционално заживели већ су се претворили у јавне тоалете или сметлишта улазе графити или улази природа“, каже за Спутњик историчарка уметности Љиљана Радошевић.

Она каже да су за прве 3Д моделе мурала за слепе и слабовиде одабрани радови београдског уметника Wееdzora који је присутан на улицама Београда од 2005. године. Он је, између осталог, познат по радовима великих димензија. Овом приликом, креирани су модели за мурале који су препознатљиви по елементима ваљкастих форми који формирају структуру главе животиња – Жирафе и Вука.

„Колега Срђан Тунић који је историчар уметности и део нашег удружења, али и моделар, направио је неколико модела од глине, све док Никола није рекао да ми не треба њима да прилагођавамо радове. Ако је то уметничка представа вука, нек остане уметничка представа вука. Важно је да се испод стави опис рада у Брајевом писму“, наводи Радошевићева.

„Сви знамо како изгледа глава пса, због чега нам је представа вука била блискија. Међутим, ми не знамо како изгледа глава жирафе, јер немамо прилику да је опипамо. Отуда нам је ово било драгоцено, а предмете са којима не можемо да дођемо у додир - баш би њих требало више да обрађујемо. И слепи људе желе да доживе како изгледа лав, како вук, а то је нешто што не може да се додирне. Схватио сам како то изгледа, а да ли је то прави утисак, не знам ни ја. Али дефинитивно видим то на свој начин“, открива Ђорђевић.

Он додаје да је рад на овом пројекту било лепо дружење с људима из организације „Street art“ али и упознавање са новим стварима, појавама, перспективама.

„Ми смо њима показали шта је Брајево писмо, смишљали технике прилагођавања слепима и слабовидима које би могле да се примене на друге уметности. Успели смо да слепима приближимо оно што се налази на улици, али и да грађани виде нешто другачије, сазнају шта је Брајево писмо, упознају се с нашом популацијом“, закључује председник Градске организације слепих Београда.

Уз 3Д моделе се налази и опис радова на Брајевом писму као и QR кодови који воде ка сајту са више информација о пројекту. У наставку пројекта ће бити организоване вођене туре за све заинтересоване грађане, а у плану је постављање 3Д мурала на више локација у Београду.