„Арктичка артиљерија“: Шта све могу нове самохотке за руску војску

Међу новим типовима наоружања налази се самоходно артиљеријско оружје калибра 152 милиметара „Малва“, самоходни артиљеријски комплекс „Флокс“ калибра 120 милиметара и мобилни минобацач „Дрок“ калибра 82 милиметара. Сви ови системи наоружања праве се по наруџбини Министарства одбране и ускоро ће проћи тестирања. Према мишљењу стручњака, с тим наоружањем у арсеналу копнених јединица на Артику биће ојачан одбрамбени потенцијал Русије.

Како кажу у Министарству одбране, недавно су копнене трупе појачане набавком реактивних система баражне паљбе средњег калибра „Торнадо Г“ ( модернизовани „Град“), напредних самоходних хаубица „Мста С“ калибра 152 милиметара и мобилних противтенковских ракетних комплекса „Хризантема С“.

Извиђачке артиљеријске јединице су опремљене радарским системима за извиђање ватрених положаја „Зоопарк-1М“, радарским станицама „Аистенок“, аутоматизованим звучно-термичким и звучно-метричким комплексима за артиљеријско извиђање, прецизирају у војном ресору.

Према информацијама руског Министарства одбране, логика развоја арктичке групације Оружаних снага Русије узима у обзир актуелне војне претње, укључујући повећање броја војних трупа западних држава у високим географским ширинама. Руска војска не искључује могућност провокација, саботажа и агресије од стране САД и њених савезника на Арктику.

Северна флота је одговорна за одбрану и безбедност руског Арктика. У априлу ове године у њеној структури формиран је 14. војни корпус, чији број, претпоставља се, може достићи чак неколико десетина хиљада војника.

У првој половини септембра јединице 14. корпуса копнених трупа извеле су велику вежбу на полуострву Кола. Његов сценарио предвиђао је супротстављање и разбијање копнених групација и поморског десанта противничких снага које би покушале инвазију на руски Арктик.

На маневрима су увежбавани начини извођења одбране у одговору на удар противника, који би покушао да пређе у офанзиву. Такође, војници су успешно извршили задатке опкољавања и елиминисања условног агресора. Како је саопштила прес служба Северне флоте, током вежбе коришћена су „савремена средства оружане борбе“.

Војни коментатор Виктор Баранец, у разговору за РТ, указао је на важност обнове војне опреме копнених јединица Северне флоте. Управо у те сврхе, према речима стручњака, унапређују се постојећи ударни системи и развијају нови типови наоружања, укључујући „Малву“, „Флокс“ и „Дрок“.„Русија се доста озбиљно труди да има читав спектар наоружања неопходног за заштиту Арктика, то се такође односи на опремање копнених трупа новом опремом“, изјавио је Баранец.

Развој артиљеријских самохотки „Малва“, „Флокс“ и „Дрок“ врши се по наруџбини Министарства одбране Руске Федерације у оквиру комплекса тестирања и конструкторских активности под називом „Набросак“ (Скица). За њихов развој задужен је Централни научно-истраживачки институт „Буревесник“ из Нижњег Новгорода.

Ови артиљеријски комплекси и низ других типова војне технике приказани су у јуну на полигону Смолино (област Нижњег Новгорода) када су високо оцењене могућности нових модела руске одбрамбене индустрије.

„Малва“ је хаубица 2А64, која је монтирана на теренску шасију са базом 6010-027 и распоредом точкова 8x8. Самохотка је опремљена истим артиљеријским оруђем као и руски самоходни топ „Мста-С“. Домет гађања „Малве“ је 24,5 километара, док борбени комплет чини 30 пуњења, брзина ватре је седам хитаца у минути, а маса уз потпуно оптерећење износи 32 тоне.

Раније су у СССР-у и Русији самохотке великих калибра практично нису производиле. Зато је „Малва“ нетипичан артиљеријски систем за руске оружане снаге. Због свог необичног изгледа „Малва“ је у медијима добила надимак „хаубица-кабриолет“.

До краја ове године прототип „Малве” требало би да заврши пријемна тестирања, а затим да иде на државна, чији ће успешан завршетак омогућити да ово оружје буде уврштено у наоружање.

Војни стручњак Алексеј Хлопатов објашњава да шасија на точковима даје „Малви“ низ предности на Артику. Конкретно, релативно скромни габарити и тежина омогућавају да ово возило транспортују тешки војно-транспортни авиони Ваздухопловно-космичких снага. Овај квалитет је од великог значаја с обзиром на огромну величину руске територије, објаснио је аналитичар.

Осим „Малве“, у завршној фази тестирања је и домаћа самохотка „Флокс“. Њена серијска производња биће успостављена у погонима фабрике „Уралвагонзавода“ након завршетка државних тестирања крајем следеће или почетком 2023.године.

Модел „Флокс“ настао је на бази оклопљене модификације камиона „Урал-4320“ који има погон на шест точкова.

У калибру сличном „Флоксу“, руска индустрија развија самоходни артиљеријски систем „Магнолија“. Постављен је на гусеничну платформу и прилагођен за рад на тешким теренима, укључујући Арктик.

Модел „Магнолија“ је борбено оружје са полуаутоматским топом калибра 120 милиметара 2А80. Превози се помоћу гусеничарског теренског возила ДТ-10ПМ „Витјаз” са дизел мотором од 800 коњских снага.

Дизајн куполе борбеног пододсека „Магнолије“ омогућава кружно хоризонтално навођење и подизање топа под углом од -5 ° до + 80°. Овај модел може да испаљује високоексплозивне фрагментационе пројектиле на удаљености до 8,5 км и навођену муницију на удаљености до 10 километара. Брзина ватре код ове самохотке је десет хитаца у минути, а борбени комплет садржи 80 пројектила.

Из класе минобацачког наоружања, арктичке копнене јединице ускоро би требало да добију мобилни комплекс 2С41 „Дрок“. Карактеристика ове врсте технике је у томе што су конструктори „Буревестника“ на најновије оклопно возило „Тајфун ВДВ“ уградили борбени модул са топом калибра 82 милиметара.

„Дрок“ је у способан да гађа мете на удаљености до 6 километара. Пуњење и усмеравање оружја врши посада унутар возила. Уколико је потребно, војно особље може демонтирати минобацач и гађају непосредно са копна.

Према речима Виктора Баранеца, руски стручњаци при развоју нових артиљеријских и минобацачких система узимају у обзир чињеницу да борбена дејства на великим географским ширинама имају низ важних специфичности.

„На екстремно ниским температурама артиљерија функционише другачије него обично. Овде нам треба и друкчији барут, и друкчији нишански системи. Али мислим да све то узимају у обзир наши инжењери и конструктори који приводе крају рад на читавом низу артиљерских оруђа за потребе руске арктичке групације“, закључује Баранец.