Глобално загревање је чињеница и климатске промене заиста прете Хрватској, изјавила је на ХРТ-у Мазоко Дрвар. Видимо да у задњих неколико десетина година бројке стварно то показују и није чудно да су управо метеоролози приметили да се ту нешто догађа, каже она.
„Имали смо перцепцију да се то догађа на неком другом месту, да је то далеко од нас, спомињале су се поларне капе, тропска подручја, Индонезија, поларни медведи и неке ствари које су нама поприлично далеко. Пројекције које су рађене и које су показивале што ће се догађати у будућности биле су пуно далекосежније од ових које свакодневно користе метеоролози“, казала је.
„Сасвим је природно да човек то не схвата као непосредну опасност, али та опасност је с временом постајала све непосреднија. Кад смо видели куда иду те бројке, да се ради већ о отопљавању на глобалном нивоу од 1,1 степен Целзијуса, на нашем медитеранском подручју чак 1,5, дошло је до свести да више не можемо занемаривати ситуацију“, објаснила је.
Иако се 1,1 или 1,5 можда и не чине као велики бројеви, али када наша тела имају температуру повишену за 1,5, то можемо итекако да осетимо. То се догађа са Земљом и то не можемо да занемаримо, напомиње она.
Мазоко Дрвар каже да глобално загревање и метеоролошки параметри утичу на сав живи свет.
„Не говоримо само да ћемо имати све више топлотних таласа, све више урагана, сушних раздобља и раздобља с превеликим падавинама, већ говоримо и о последицама на људско здравље“, упозорава начелница Управе за климатске активности Хрватске.
Као пример наводи повећани број болести које су директна последица климатских промена.
„Имамо цветање неких биљака пуно дуже него што је било раније, па ако је амброзија некад цветала две недеље до месец дана, сада се то продужава на два до три месеца, па ће алергичари практично четвртину године да пате од поленске алергије“, каже Мазоко Дрвар.
Она објашњава и да су комарци такође добар пример.
„Некада је било периода у години када комарце уопште нисмо имали, сада их можете видети за Божић и на Ускрс... И нису то само домаћи комарци, него и комарци који долазе из подручја одакле доносе врло озбиљне болести“, напомиње она.
Начелница Управе за климатске активности каже да се ситуација врло брзо мења, да су се ствари отеле контроли и другачије су него што су биле.
„Кроз историју, концентрација угљен диоксида задржавала се између 180 и 280 делова у милиону и на графиконима се лепо види какав је однос осцилација угљен диоксида и температура. Недуго након што би се промениле концентрације угљен диоксида, мењале су се и температуре“, каже Мазоко Дрвар.
„Сада имамо толико брз и толико екстреман пораст какав никада до сада нисмо имали! Сада смо на 414. Дакле, 280 се сматра неким средњим нивоом у којем бисмо задржали температуре, односно климатске услове у којима можемо лепо живети, а сада смо отишли толико далеко од тога да је снажна и брза климатска акција дефинитивно неопходна“, поручила је Мазоко Дрвар.