Овај међународно признати лекар и истраживач са Медицинског факултета Универзитета у Аризони и члан Института БИО-5 у емисији „Спутњик интервју“ говорио је о сазнањима до којих је његов тим у САД дошао када је реч о вирусу који већ готово две године потреса читав свет, о томе како наш имунолошки систем реагује на вирусе и зашто је вакцинација неопходна.
Појава вируса ковид 19 била логична
Како напомиње, када нас нападне нешто што је опасно по живот, наш имунски систем то обично памти јако добро.
„Оно што још увек истражујемо је дужина вакциналне имуности, имајући у виду да су РНК вакцине нове и просто није прошло довољно времена да се то утврди, јер их нисмо овако масовно до сада користили. Међутим, вакцинална имуност је обично краћа од природне имуности, па ако сте у прилици да примите трећу, бустер дозу, примите је, јер мислим да је режим вакцинације код већине ових вакцина од почетка требало да буде 0-1-6, односно да се друга доза прими након месец дана, а трећа након шест месеци, као што то налажу програми вакцинације за разне друге вакцине које иначе имамо“, оцењује професор.
Према његовим речима, спектар имуности, природне и вакциналне, зависи са једне стране од снаге саме вакцине, али и од соја вируса који вас напада.
„Ми смо радили студију поређења одговора код млађих и старијих и гледали смо имуност на оригинални ’Вухан‘ сој, који је био први изолован у САД, а након тога смо радили и нове мутације, ’гама‘ и ’делта‘. Та укрштена имуност је на нивоу антитела слабија према варијантама и зато је јако важно имати вакцину која даје јак Т-ћелијски имунитет, која ће вас спасити да не умрете. Показало се да трећа доза доста добро штити и од варијанти, односно мутација вируса“, поручује научник.
Он подсећа да је, примера ради, „делта“ сој успео да искочи на друго или треће место међу најбоље ширећим вирусима.
„Сезонски грип може да зарази, у просеку, 1,4 особе, ’вухан‘ сој је могао да зарази између 2,5 до 3 особе, док је ’делта‘ дошла на између пет и шест људи које једна особа може да зарази. Ја се надам да нећемо имати следећу ’делту‘ која ће моћи да се дуплира и зато је јако важна вакцинација, да не дозволимо вирусу да се шири и усаврши. Наиме, код вакцинисаних људи, сем ако су имуносупримирани, нема озбиљне болести и смрти и те особе, према свему што видимо, јесу мање инфективне“, категоричан је др Јанко Николић Жугић.
Неопходна координисана кампања информација
У осврту на чињеницу да обухват имунизације у Србији и свету није онакав какав се очекивао, саговорник Спутњика каже да је координисана кампања информација неопходна како би се подигла свест о неопходности вакцинације против вируса корона.
„Просечна особа у друштву је дезоријентисана количином опречних информација које о корона вирусу стижу од самог почетка пандемије. Нису биле тачне тврдње да о њему нисмо знали ништа и такве поруке биле су јако штетне. Ми смо имали масу сезонских корона вируса за које знамо да се добро шире и праве релативно бенигне инфекције респираторног тракта, а знали смо и шта су САРС и МЕРС, два друга вируса који су постали високо патогени, али се нису ширили много. Било је логично да ће се појавити вирус који ће укрстити те две стране, односно моћи ће добро да се шири и биће више патоген него остали. Дакле, наука о овом вирусу није знала све, али јесте знала пуно, а вакцине против овог вируса су фантастичан успех науке и медицине“, поручује професор.
Американци нису имали избор
Како каже, у Америци, за разлику од Србије, до скоро није било могућности избора када је реч о томе коју вакцину примити.
„Могућност избора се појавила тек сада, код треће дозе. Тек сада је Центар за контролу инфективних болести објавио да као трећу дозу можете да добијете вакцину коју желите, односно да тај бустер може бити различит од онога што сте добили пре. Ја сам се вакцинисао чим је то било могуће, крајем јануара“, наводи др Јанко Николић Жугић.
Професор се дуги низ година бави изучавањем односа имунитета и старости, односно успоравањем процеса старења, а у Аризони је проглашен истраживачем године у области биолошких наука.